Удео обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије у Европској унији повећао се на 23 одсто 2022. године, што је раст од 1,1 одсто у односу на претходну годину. Највећи удео, скоро три пута већи од европског просека, имала је Шведска, а најмањи Ирска, саопштила је европска агенција за статистику Еуростат.
Како преноси Бета, према европској Директиви о обновљивој енергији циљ је да се удео обновљивих извора повећа на 42,5 одсто до 2030. године. То значи да чланице треба да повећају тај удео за готово 20 одсто и да морају да убрзају своје напоре.
Прошле године је 17 чланица ЕУ имало удео обновљивих извора испод 23 одсто.
Шведска је на првом месту и далеко испред свих са 66 одсто енергије која је 2022. добијена из обновљивих извора, највећим делом из енергије воде, ветра, чврстих и течних биогорива, као и топлотних пумпи.
Иза ње је Финска, где су обновљиви извори, највише хидроенергија, ветар и чврста биогорива, имали удео од 47,9 одсто.
На трећем месту је Летонија, са уделом ОИЕ од 43,3 одсто, углавном из хидроенергије.
Данска (41,6 одсто) и Естонија (38,5 одсто) су од обновљивих извора највише користили ветар и чврста биогорива.
Фото: Пиxабаy