Poljska više nije samo evropski već je i svetski primer visoko razvijene poljoprivrede. Sa bezmalo 14 miliona hektara oranica, reklo bi se, to i nije teško postići, ali ako se vratimo dve decenije unazad i shvatimo gde je poljska poljoprivreda bila, a gde je sada – njen uspeh je još veći.
Velike su i poljoprivreda Ukrajine sa oko 40 miliona hektara, Francuske koja po površinama prati Ukrajinu, potom Nemačke, koja ne zaostaje mnogo za Poljskom… Pa ipak, nijedna od njih nije se razvijala brže od Poljske.
Na primeru Poljske najbolje se vidi koliko članstvo u Evropskoj uniji i korišćenje EU fondova znači za poljoprivredu jedne zemlje. Pre ulaska u EU 2004. godine, izvoz poljskog poljoprivredno-prehrambenog sektora vredeo je oko pet milijardi evra, a u 2024. dostigao je 53,8 milijardi – desetostruko uvećanje.
Poljska je uspešno koristila pretpristupne fondove, a još uspešnija je postala kada su joj se otvorila vrata evropske zajednice.
Značaj EU fondova za razvoj poljoprivrede
Podatke o rastu izvoza predočio je zamenik ministra poljoprivrede Poljske Jacek Černjak, koji je bio domaćin novinarima iz Srbije u okviru programa „Puls Evrope – medijske posete EU“.
Poljska se i dalje trudi da maksimalno koristi EU fondove, naglasio je Černjak, prenevši iskustva iz njenog pretpristupnog perioda. Subvencije su omogućile kupovinu nove mehanizacije, modernizaciju farmi i unapređenje stočarske i ratarske proizvodnje. Rezultat je vidljiv u rastu produktivnosti i izvoza, naročito žitarica, mleka i mesa, rekao je on.
“Uspešno smo koristili pretpristupne fondove, a kasnije, nakon ulaska u EU, realizovali smo sve naše ciljeve u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP ili CAP – Common Agricultural Policy). Poljska je jedna od zemalja koja ne vraća novac Evropskoj uniji zbog toga što ga nije iskoristila,” rekao je Černjak.
Za 21 godinu više od 78 milijardi evra
Od 2004. godine ova zemlja je kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku EU dobila preko 78 milijardi evra. ZPP je jedna od najstarijih politika EU, a svrha joj je da osigura stabilnu proizvodnju hrane, zaštiti prihode farmera i promoviše održivu poljoprivredu.
Poput drugih članica, Poljska je taj novac koristila kroz direktna plaćanja farmerima po hektaru, programe ruralnog razvoja i regulaciju tržišta.
U proteklih 21 godinu iz EU fondova je ukupno dobila 250 milijardi evra, dok je u istom periodu platila 86 milijardi evra kontribucije. Dakle, članstvo joj se trostruko isplatilo, ako taj proces posmatramo kroz brojke. Najveći deo novca otišao je na poljoprivredu, ruralni razvoj i infrastrukturne projekte. I ovo je podatak koji ide u korist članstvu neke zemlje u Evropskoj uniji. Slabije razvijene zemlje, poput Poljske, modernizaciju su ubrzale kroz transfer sredstava, dok su jače ekonomije EU finansirale deo tog razvoja.
Ovo nam je potvrđeno u formalnom, a kasnije i neformalnom razgovoru i sa predstavnicima Agencije za restrukturiranje i modernizaciju poljoprivrede (ARMA), najveće agencije za plaćanja u poljoprivredi u Evropi.
Za devet meseci raspisali 110 konkursa, stiglo oko 1,4 miliona zahteva za podsticaje
ARMA ima impozantan broj zaposlenih – 11.000. Kako smo saznali od šefa Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske projekte Davida Čiupaka i zamenika šefa Kabineta predsednika Tomaša Važbinskog 6.146 zaposlenih u lokalnim kancelarijama ARMA agencije radi na isplati direktnih podsticaja za poljoprivrednike. Njih 3.860 u regionalnim kancelarijama radi na pripremi aplikacija za podsticaje za investicije poput izgradnje farmi, skladišnih kapaciteta, podizanja zasada, nabavke mehanizacije… U glavnoj zgradi u Varšavi sedi 1.163 službenika.
Od kada je osnovana, 1994. godine ARMA je isplatila 121,5 milijardu evra, uz dodatnih 3,6 milijardi od početka ove godine pa do septembra. Ovi podsticaji odnose sa najvećim delom na direktna plaćanja farmerima (56,1 milijardi evra) ali i na Program ruralnog razvoja u okviru ZPP (17,7 milijardi), na podršku iz nacionalnog budžeta (11,6 milijardi)…
Plaćanja za poljoprivrednike i stanovnike ruralnih područja Poljske, a to je oko 15 miliona ljudi na 93 odsto teritorije, sprovode se kroz 196 različitih mera, operacija, pa i intervencija. Recimo, u vanrednim situacijama ovdašnja poljoprivredna gazdinstva dobijaju vanredne pare – 300 miliona evra ukupno su dobili za vreme kovida-19, dok im je zbog rata u Ukrajini leglo 150 miliona. Samo u ovoj godini, tačnije do 10. oktobra, ARMA je rapisala 110 javnih poziva za različite mere podrške na koje je stiglo čak 1.388.166 zahteva za odobrenje podsticaja i projekata.
“Gotovo da nema problema u sprovođenju javnih poziva i kontroli subvencija. One se troše namenski, nema zloupotreba. Kontrole su striktne i odvijaju se po pravilima EU. Kada je o investicionim projektima reč, poljoprivrednici su dužni da pet godina nakon isplate podsticaja vode računa o tome da njihova investicija bude privedena nameni, da se bave onim za šta su dobili novac. Mi iskoristimo sav novac koji smo dobili, savesno i odgovorno ”, naglasio je David Čiupaka.
Poljoprivrednici ipak nezadovoljni, dinar da uđeš, dva da izađeš
Zahvaljujući EU fondovima poljski farmeri mnogo su ulagali a i dalje ulažu u tehnologiju, inovacije i održivu proizvodnju, što im omogućuje visok profit i globalnu konkurentnost. Kada to posmatramo iz ugla srpske poljoprivrede, sve te brojke i sva ta postignuća izgledaju nedostižno. Srbija ima oko tri i po puta manje obradivog poljoprivrednog zemljišta od Poljske – nepunih četiri miliona hektara. Srbija, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, ima 478.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je dva i po puta manje od Poljske. Ali, u parama razlika je mnogo veća.
Kako je rekao Jacek Černjak, ukupni planirani budžet iz ZPP za period 2023-2027. za Poljsku je više od 25 milijardi evra, od čega je preko 17 milijardi predviđeno za direktna plaćanja. Ako podelimo taj, u praksi četvorogodišnji okvir, to bi značilo da je poljskim poljoprivrednicima na raspolaganju 6,25 milijardi godišnje, što je više nego šest puta od onoga što dobijaju srpski farmeri. Naš agrarni budžet je ove godine rekordan, iznosi oko milijardu evra, ali je lane bio 897 miliona, preklane 683 miliona… Ne računajmo tu IPARD fond koji je takođe na raspolaganju poljoprivrednicima u Srbiji – njegova iskorišćenost bila je tek polovična u prethodnom programskom periodu, a sada se, u okviru IPARD 3 programa, očekuju lošiji rezultati.
Srbija, i dalje pretežno zasnovana na malim i srednjim gazdinstvima, zaostaje u odnosu na Poljsku po produktivnosti, modernizaciji, izvozu… Subvencije i podrška nedovoljno su usmerene ka podizanju konkurentnosti i inovacija, našim poljoprivrednicima nisu otvorena vrata mnogih tržišta, za razliku od poljoprivrednika u Poljskoj.
Pa ipak, i u Poljskoj smo čuli i nezadovoljne farmere i, među njima, evroskeptike. Baš ti evroskeptici maksimalno su iskoristili fondove, međutim, u poslednjih par godina, kažu, nisu zadovoljni.
Jakub Napierala iz mesta Šćepankovo vodi veliko gazdinstvo od oko 250 hektara. Uzgaja 350 krmača i oko 11.500 svinja. Gazdinstvo je osnovano 1946. godine, a sa početnih 15 hektara stiglo se do 110 hektara u privatnom vlasništvu, ostalo je u zakupu. Gazdinstvo je koristilo izdašne fondove EU. Sad se ovaj poljoprivrednik žali na štošta – od cene koju može dobiti za svoje proizvode, do poljske, EU i globalne politike.
„Niska je otkupna cena svinja, kilogram žive vage je 1,27 evra, a u marketima su cene visoke. Kome ide razlika? Pa Evropskoj uniji, svima koji su u lancu između proizvođača i trgovaca. Uvoze se svinje iz Danske, mi ih nemamo dovoljno, ukupna proizvodnja je drastično pala. Problem su radnici, mladi ne vole da rade. Dajem platu od 2.500 evra, plus hranu i osiguranje, pa opet ne mogu da nađem radnike. Sada je sve modernizovano, na 300 krmača dođu tri čoveka, ali ja ih imam sedam, proizvodim krmače, nastojim da obezbedim najbolju selekciju, imam i veliki transport pa to iziskuje više radnika“, priča Napierala.
Kaže da je pet godina ranije bio optimističan ali sada, kada bi mogao da menja stvari, nikada ne bi uzeo EU novac.
„U početku ti daju šakom i kapom a posle sve dođe na naplatu. Visoki su porezi, kontrole rigorozne, nelojalna konkurencija u Ukrajini je problem… Vlasnik sam zemlje i farme ali za sve što hoću da radim moram da pitam institucije. Pitam šta mogu da sejem, kako da tretiram zemljište i biljke, tražim dozvolu za sve. Moj savet srpskim farmerima je – uzmite na početku sve što vam se nudi a posle budite oprezni, nemojte doći u situaciju da preinvestirate“, poručuje Napierala.
Ni u Poljskoj žene neće na selo
Jakup Napierala poznat je poljskoj javnosti kao učesnik popularnog serijala “Farmer traži ženu”. Isticao je tradicionalne vrednosti, a sa partnerkom iz serijala bio je u vezi i nakon završetka programa ali se ipak nije oženio. I dalje je aktivan na društvenim mrežama. U prostoriji u okviru gazdinstva, u kojoj je domaćinski dočekao novinare, stoji velika slika učesnika serijala, farmera koji traže ženu. I u Poljskoj je to veliki problem, kaže Napierala – žene neće da se udaju i žive na selu.
S. Gluščević
izvor: agrosmart.net