У протеклим данима, талас протеста пољопривредника преплавио је Европу. Пољопривредни произвођачи подижу глас, уједињени у позиву за радикалнијом реформом аграрне политике и већом подршком Европске уније. Фрустрирани низом изазова, од економске неизвесности до еколошких проблема, фармери затевају мере које ће им пружити већу финансијску сигурност. Флуктуирајуће цене роба, повећани трошкови производње и трговинске неизвесности оставиле су многе у тешкој финансијској ситуацији
Усвајање захтева назадовољних пољопривредника захтевало би измену комплексног законодавног оквира којим је регулисана пољопривреда ЕУ. Централни део протеста управо је заједнички захтев за реформама у Заједничкој пољопривредној политици (ЗПП), а то је темељ система подршке пољопривреди Европске уније. Пољопривредници заговарају правичнију расподелу субвенција, већу транспарентност у алокацији средстава и повећану флексибилност у прилагођавању променама на тржишту.
Анализа коју су прошле године објавили европски медији, скупљајући податке из осам земаља, показала је да сваке године Европска комисија додели 50 милијарди евра аграрних субвенција. Највише од тога профитирају Француска, Шпанија и Немачка. Међутим, проблем је у томе што највише профитирају концерни и то је кључни проблем, сматрају незадовољни пољопривредници.
Из угла наших пољопривредника, који добијају неупоредиво мању помоћ из буџета, можда се ситуација у ЕУ не чини алармантном. Ми се по висини субвенција свакако не можемо мерити са европском пољопривредом али би ваљало да се упознамо са системом субвенција и начином функционисања европске аграрне политике будући да смо у процесу придруживања тој заједници.
Шта је Заједничка пољопривредна политика?
Систем субвенционисања пољопривредне производње у Европској унији је комплексан и подложан променама. Кључне карактеристике система укључују Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) и Европски пољопривредни фонд за рурални развој (ЕПФРР). Износ субвенција по хектару може значајно варирати и зависи од различитих фактора, укључујући тип пољопривредне производње, регион, специфичне политике земље чланице и промене које су уведене кроз реформе ЗПП.
ЗПП се састоји од два стуба – директних плаћања и руралног развоја. У европским уредбама директна плаћања третирају се као подршка дохотка пољопривредницима. Директна плаћања се додељују пољопривредницима по хектару обрађене земље. Обухватају различите шеме као што су основна плаћања, зелена плаћања, плаћања за младе пољопривреднике и друге специфичне подршке. Колико се добија у којој категорији – зависи од тога како је која земља испреговарала.
Када је о мерама руралног развоја реч, средства из ЕПФРР користе се за финансирање инвестиција у пољопривредну инфраструктуру, диверзификацију руралних економија, очување животне средине и подршка малим пољопривредницима. Различите земље чланице развијају програме руралног развоја који одговарају њиховим специфичностима и потребама.
Пример Хрватске: Од 200 до 800 евра по хектару
С обзиром на то да се у процесу придруживања и усаглашавања пољопривреде са стандардима и правилима ЕУ умногоме ослањамо на Хрватску, водимо се њиховим примером и учествујемо у заједничким пројектима, најједноставније је да кроз систем субвенционисања у тој суседној земљи сагледамо слику европске пољопривреде.
У суштини, сваки пољопривредник уписан у регистре добија основну подршку дохотку (директна, односно изравна плаћања) али она се надограђује на основу европских уредби такозваним разрадама. Та разрада може бити за зелена плаћања, односно за еко шеме. У Хрватској је основни део 200 евра по хектару. А остатак зависи од тога шта је пољопривредник пријавио да ће радити и које ће позитивне зелене праксе користити. Просек у Хрватској је 350 евра по хектару, а највећи износи подстицаја су у сектору воћа и поврћа. Ако је реч о еколошкој производњи, ти пољопривредници могу по хектару имати и 800 евра.
Агенција за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју јавно је тело надлежно за оперативно спровођење мера директне подршке, мера руралног развоја, мера за поморство и рибарство и мера заједничке организације тржишта. Такође, за вођење регистара те одржавање и коришћење Интегрираног административног и контролног система (ИАКС-а) преко којег се примају, обрађују и контролишу директна плаћања пољопривредницима.
Како су у овој агенцији објаснили за наш портал, у координацији са Министарством пољопривреде спроводе мере Заједничке пољопривредне политике које се финансирају из државног буџета Републике Хрватске и буџета Европске уније. То значи да је Агенција за плаћања део система управљања и контроле следећих фондова: Европског фонда за јамства у пољопривреди (ЕФЈП) из којег се финансирају мере директне подршке и мере заједничке организације тржишта; Европског пољопривредног фонда за рурални развој (ЕПФРР) из којег се финансирају мере руралног развоја те Европског фонда за поморство и рибарство (ЕФПР) из којег се финансирају мере за поморство и рибарство.
“Сви наши корисници морају бити уписани у Уписник пољопривредника, а ресурси којима располажу проведени у постојеће евиденције и регистре”, кажу у Агенцији за плаћања.
Када је реч о “изравним плаћањима и ИАКС мерама руралног развоја” сваке се године доноси Правилник који прописује спровођење производно невезаних изравних плаћања и производно везаних изравних плаћања (директних плаћања).
“Захтеви за изравна плаћања подносе се сваке године унутар рокова који су прописани Правилником о спровођењу директне подршке пољопривреди и ИАКС мера руралног развоја, а то је обично у раздобљу од 1. марта до 15. маја. Јединствени захтев корисници могу самостално попунити у АГРОНЕТ апликацији. Код испуњавања Јединственог захтева помоћ им пружају запослени у Агенцији за плаћања, Управи за стручну подршку развоју пољопривреде Министарства пољопривреде и Хрватској агенције за пољопривреду и храну” објашњавају у Агенцији за плаћања.
За рурални развој и милионски износи
У оквиру Заједничке пољопривредне политике 2023 – 2027. у Хрватској спроводе се и интервенције за рурални развој. Низ је мера, односно интервенција које су актуелне у овом програмском периоду. Рецимо, актуелна је интервенција за обнову пољопривредног потенцијала. Циљ ове интервенције је да се обнови пољопривредни потенцијал нарушен природним непогодама и катастрофалним догађајима и на тај начин осигура одрживост пољопривредне производње и извор прихода становништву руралних простора чиме се спречава пропадање пољопривредних домаћинстава, исељавање из руралних подручја и омогућава наставак пољопривредне делатности.
Пољопривредни потенцијал чине пољопривредно земљиште, вишегодишњи засади, пластеници, стакленици, опрема за пољопривредну производњу, пољопривредна механизација, објекти и домаће животиње. Из буџета се даје помоћ за улагања у санацију пољопривредног земљишта, изградњу и опремање објеката за пољопривредну производњу, набавку домаћих животиња, подизање пластеника и стакленика… Интезитет подршке износи сто посто, најмањи износ који се може добити је 1.000 евра а највећи 1.000.000 евра.
Међу мерама које се спроводе је и подршка непољопривредним улагањима у пољопривреди за природу и екосистем. Циљ интервенције је да се сачува пејзаж, ревитализују станишта, уклоне инвазивне врсте на пољопривредном земљишту, заштите домаће животиње на подручјима распрострањености дивљих животиња, осигура заштита од ерозије… Тако се за садњу живе ограде, грађење терасастих парцела, куповину електричног пастира, куповину аутохтоног пастирског пса (торњака или хрватског овчара), куповину земљишта… може добити од 400 до 150.000 евра.
Ту су и мере: изградња шумске инфраструктуре, коришћење обновљивих извора енергије, подршка улагању у примарну пољопривредну производњу, подршка јавној инфраструктури у руралним подручјима, подршка за системе јавног наводњавања…
У Агенцији за плаћања за наш портал додају да се у Хрватској спроводе и секторске интервенције, које се односе на воће и поврће, пчеларство и вино. Такође, Заједничка организација тржишта (ЗОТ) представља низ инструмената и мера регулисаних ЕУ законским оквиром које се користе на ЕУ тржишту како би се стабилизовале цене и понуда пољопривредних производа. Представљају брз одговор на неравнотеже на тржишту и кризне ситуације јер кроз интервентна плаћања у случају поремећаја на тржишту или у случају одређене нестабилности ублажавају последице за пољопривреднике.
Поменимо, Хрватска је пуни опсег директних плаћања из ЕУ фондова добила тек 2022. године. Од 2013. до 2022. године био је транзицијски период и сваке године повећавао се удео из европског буџета а смањивао удео из националне касе.
Младима који желе да се баве пољопривредом 75.000 евра
Занимљива је и мера “Успостава младих пољопривредника”, у оквиру интервенција за рурални развој. Циљ ове интервенције је подстицање развоја обновљеног и иновативног пољопривредног сектора. Млади људи, наводи се у образложењу ове интервенције, треба да буду мотивисани за живот и рад у руралном простору, стварајући нова радна места за себе и своје породице, а хрватском селу неопходна је структурна трансформација и генерацијска обнова пољопривредника. Подршка се даје младима од 18 до 40 година (дан пре навршавања 41. године) који први пут оснива пољопривредно газдинство. Износ подршке је 75.000 евра по кориснику.
Овај текст је реализован у оквиру пројекта ”Дигитално оснаживање младих пољопривредника“, којег спроводи удружење Млади пољопривредници Србије заједно са медијским партнером – Agronews -ом.
Рад Младих пољопривредника Србије/Agronews-а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе ”Млади и медији за демократски развој“.
Фото: Пиxабаy