Заједничка пољопривредна политика Европске уније и пољопривредна политика Републике Србије

Циљеви ЗПП-а у периоду од 2023. до 2027. године су усмерени на очување животне средине, повећање дохотка пољопривредника, унапређење квалитета хране, очување руралних подручја уз модернизацију и дигитализацију пољопривреде. Неопходно је подржати генерацијску обнову, као и примену знања и иновација у пољопривреди. Задржавање младих на селу и њихово укључивање у пољопривреду, као и већа укљученост жена и њихов бољи положај на селу, такође су остали циљеви Заједничке пољопривредне политике ЕУ. Таквом политиком се жели обезбедити одржива будућност за европске пољопривреднике, пружити још усредсређенија подршка мањим фармама и омогућити државама чланицама флексибилнији избор примене одређених мера ЗПП-а у складу са националним специфичностима пољопривреде.

Финансијски оквир за реализацију ЗПП-а за период од 2023. до 2027. године је планиран у укупном износу од 365 милијарди евра, од чега је 286 милијарди евра планирано за мере директних плаћања и заједничке организације тржишта, а 79 милијарди евра за мере руралног развоја.

Нова ЗПП за период од 2023. до 2027. године је омогућила је већу флексибилност држава чланица код испуњења циљева Заједничке пољопривредне политике. Државе чланице су биле у обавези да припреме стратешке планове којима ће дефинисати на које начине ће испунити циљеве ЗПП-а обухватајући све мере подршке: директна плаћања, већину секторских интервенција и мере за рурални развој.

Након одобравања 28 националних стратешких планова Заједничке пољопривредне политике држава чланица, у периоду од 2023. до 2027. године за мере директних плаћања и заједничке организације тржишта укупно ће бити потрошено 264 милијарде евра, као и 43 милијарде евра за мере руралног развоја, односно укупно 307 милијарди евра.

Новим приступом биће обезбеђена боља и ефикаснија координација у спровођењу ЗПП-а. Све шеме директних плаћања, мере заједничке организације тржишта, као и мере руралног развоја, биће координиране од стране једног управљачког тела државе чланице.

У новој ЗПП за пољопривреднике у ЕУ неће бити великих промена у односу на претходни период и подршка дохотку пољопривредника представља главни део политике. Државе чланице имају флексибилнији приступ у успостављању датих мера у циљу равномерније и праведније расподеле подршке. Препорука је свим државама чланицама да ограниче плаћања великим пољопривредним газдинствима, која примају преко 60.000 евра подстицаја, а да се подршка више усмери на мале и средње пољопривреднике.

Нова ЗПП уводи обавезну, али флексибилну дефиницију активног пољопривредника која се одређује на основу нивоа минималне пољопривредне делатности, без искључивања пољопривредника који се баве и другим делатностима или раде са скраћеним радним временом. Уводи се по први пут социјална димензија ЗПП-а и поштовање радно-правних прописа, а пољопривредници на газдинствима морају имати, у писаној форми, услове радног односа као што су радно време, слободни дани или услови отказа.

За подршку младима са горњом старосном границом између 35 и 40 година, државе чланице су у обавези да намене 3% од укупног буџета за директна плаћања.

Пољопривредници и даље морају да поштују правила везана за заштиту животне средине и спречавање климатских промена, укључујући ротацију усева, одржавање травњака, заштиту земљишта и очување биолошке разноврсности. У односу на претходни период, захтеви за заштиту животне средине су пооштрени. Успостављен је нови систем под називом условљеност који замењује ранија правила у оквиру система вишеструке усклађености и зеленог плаћања.

Уведен је и нови систем подршке органској производњи, примене агроеколошких мера, побољшања добробити животиња, агрошумарство и слично. Државе чланице морају определити за „еко шеме“ најмање 25% укупног буџета за директна плаћања. И у другим мерама подстицаја обавеза је усмеравање дела буџета на заштиту животне средине и спречавање климатских промена – на пример, код мера интервенција у сектору воћа и поврћа, као и код  подршке за сектор вина.

У новој ЗПП, заједничка организација тржишта је омогућена за све секторе пољопривредне производње, а у случају појаве криза на тржишту постоји финансијска резерва од најмање 450 милиона евра, која може да се користити за хитне интервенције попут хитне куповине или помоћи приватног складиштења.

Политика руралног развоја има исту област деловања, али више је усмерена на финансирање иновација и знања, као и на пројекте који имају значајнији допринос унапређењу развоја руралне заједнице и унапређењу економије. Мере руралног развоја у новој ЗПП за период од 2023. до 2027. године су усмерене на климу и животну средину, подручја са природним или другим ограничењима, специфична подручја са одређеним недостацима, инвестиције, управљање ризиком, сарадњу, као и на размену знања и информација.

Пољопривредна политика Републике Србије и Заједничка пољопривредна политика Европске уније

Република Србија, као земља кандидат од 1. марта 2012. године, започела је преговоре о приступању ЕУ и прилагођавању политичког и законодавног оквира политикама и правним тековинама ЕУ.

Поглавље 11, које се односи на пољопривреду и рурални развој, још увек није отворено за преговоре, а у току је припрема Преговарачке позиције Републике Србије. На бази одржаних експланаторних и билатералних скрининга, припремљен је и достављен 24. фебруара 2015. године Републици Србији од стране Европске комисије Извештај о аналитичком прегледу усклађености законодавства Републике Србије са правним тековинама ЕУ у поменутој области (Извештај о скринингу).

У Извештају о скринингу је закључено да Србија није довољно спремна за преговоре и да ће преговори за Поглавље 11 бити отворени по испуњењу два мерила:

Србија треба да представи Комисији акциони план, који ће бити основ за преношење, спровођење и примену правних тековина ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја. Акциони план ће обухватити и развој административних капацитета, процену захтеваних ресурса, као и развој интегрисаног административног и контролног система ради припреме за управљање и контролу плаћања;

Србија треба да достави Комисији захтев за поверавање послова у вези са спровођењем буџета за IPARD II, у складу са одредбама Спроведене уредбе Комисије 447/2014.

Акциони план за Поглавље 11, као једно од два мерила, усвојен је 18. октобра 2018. године од стране Владе Републике Србије и послат је 1. новембра исте године Европској комисији на одобрење. У току је ажурирање Акционог плана у погледу рока и реализованих активности.

Друго мерило о поверавању послова у вези са спровођењем буџета за IPARD II, а у складу са одредбама Уредбе Комисије за спровођење 447/2014, Република Србија је испунила 14. децембра 2015. године.

Република Србија тренутно чека усвајање Извештаја о испуњености мерила (Opening Benchmark Assesment Report – OBAR) од стране Савета ЕУ за Поглавље 11, након чега ће бити позвана да достави Преговарачку позицију за дато поглавље. Према информацији Мисије Републике Србије при ЕУ, до сада су 22 државе чланице дале сагласност на Извештај о испуњености мерила.

Пољопривредна политика и политика руралног развоја у Србији се још увек значајно разликују од Заједничке пољопривредне политике у ЕУ. Република Србија је суочена са неопходношћу спровођења драстичних промена ради постизања усклађеност са правним тековинама ЕУ, као и изградње капацитета државних институција и независних тела која ће обављати сложене послове планирања, реализације и контроле читавог сета активности и финансијске подршке пољопривреди и руралном развоју на ефикасан начин.

Реформа и модернизација пољопривреде и руралног развоја је комплексан процес који захтева правно усклађивање са прописима ЗПП-а, подизању капацитета за имплементацију, као и реформи политике и економском прилагођавању пољопривреде која би што лакше била интегрисана у економски простор Европске уније. Током преговора о приступању Република Србија ће преговарати о прелазним периодима или, чак, у појединим случајевима, о сталном одступању од правног оквира ЕУ.

У Стратегији пољопривреде и руралног развоја за период од 2014. до 2024. године постављен је правац развоја и циљеви пољопривредне политике који су у складу са циљевима Заједничке пољопривредне политике ЕУ:

раст производње и стабилност дохотка произвођача,

раст конкурентности,

одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине,

унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва, ефикасно управљање јавним политикама, унапређење институционалног оквира.

Пољопривредна политика Републике Србије се постепено прилагођава Заједничкој пољопривредној политици. Систем подршке се спроводи у Републици Србији, као у земљама ЕУ, кроз два стуба:

директна плаћања и мере тржишно ценовне политике, мере руралног развоја.

Међутим, мере у Србији се не спроводе на исти начин као у ЕУ – директна плаћања су и даље везана за врсту производње и подржавају се неки сектори који у ЕУ нису прихватљиви за подршку, као што је сектор живине, свињарства, док је политика руралног развоја у већој мери усаглашена с принципима европске политике. У нацрту Националног програма за пољопривреду за период од 2022. до 2024. године побројане су  мере за остваривање циљева програма:

Циљ 1: Раст производње кроз директну подршку производњи:

1.1.      Унапређење квалитета сировог млека;

1.2.      Унапређење приноса и квалитета производа у биљној производњи;

1.3.      Унапређење расног састава приплодних грла;

1.4.      Унапређење производње меса;

1.5.      Стабилизација дохотка произвођача у екстензивном сточарству;

1.6.      Унапређење производње меда;

1.7.      Унапређење производње у аквакултури.

Циљ 2: Успостављање јединствене организације тржишта пољопривредних производа:

2.1. Успостављање тржишних стандарда за воће, поврће, живинско месо и јаја;

2.2. Успостављање система класирања говеђих и свињских трупова;

2.3. Успостављање механизма за прикупљање података у сектору шећера;

2.4. Успостављање механизма за прикупљање података у сектору млека и млечних производа;

2.5. Успостављање механизма за прикупљање података у сектору дувана;

2.6. Увођење механизма уговарања производње у појединим секторима;

2.7. Јачање организовања пољопривредних произвођача кроз произвођачке организације;

2.8. Успостављање система интервенција на тржишту кроз јавне интервенције;

2.9. Успостављање система интервенција на тржишту кроз подршку приватном складиштењу;

2.10. Успостављање система интервенција на тржишту кроз посебне и ванредне интервентне мере;

2.11. Подршка побољшању прехрамбених навика деце и омладине;

2.12. Унапређење развоја произвођачких организација у сектору воћа и поврћа кроз оперативне програме.

Циљ 3: Јачање институционалне и системске подршке у сектору пољопривреде:

3.1. Спровођење одгајивачких програма ради остваривања одгајивачких циљева у сточарству;

3.2. Спровођење промотивних активности у пољопривреди и руралном развоју;

3.3. Унапређење производње садног материјала, сертификације и клонске селекције;

3.4. Имплементација кредитне подршке за пољопривредну производњу;

3.5. Унапређење Система рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима (FADN) у Републици Србији;

3.6. Унапређење Система тржишних информација пољопривреде Србије (STIPS);

3.7. Унапређење функционисања Виноградарског и Винарског регистра;

3.8. Успостављање Регистра трговаца воћем и поврћем.

Циљ 4: Унапређење органске производње:

4.1. Унапређење органске биљне производње;

4.2. Унапређење органске сточарске производње.

Имајући у виду предлоге мера у нацрту Националног програма за пољопривреду за период 2022-2024. године за очекивање су измене Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и усклађивање пољопривредне политике Републике Србије са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ. На пример, престанак давања премија за млеко и давања подстицаја – премија на основу квалитета млека.

Република Србија се тренутно не налази у завидној ситуацији јер је изузетно ниска конкурентност пољопривреде у поређењу са високо развијеном производњом у државама чланицама ЕУ које су дужи низ деценија примале велике подстицаје. Поред претприступне финансијске помоћи ЕУ (ИПА) државама потенцијалним кандидатима за чланство и државама у статусу кандидата, неопходно је да из националног буџета обезбеде значајна финансијска средства пољопривредницима у овом веома захтевном процесу придруживања и интеграције на тржиште ЕУ. Пре свега, потребно је усмерити мере националне политике на повећање конкурентности пољопривреде Републике Србије која је значајно нижа од просека ЕУ. Потребно је давати већи значај финализацији пољопривредне производње и остваривању веће додатне вредности пољопривредно-прехрамбених производа. Пољопривреда Републике Србије је суочена са ригорозним стандардима квалитета и безбедности хране дуж целог интегрисаног ланца „од њиве од трпезе“, као и новим захтевима Зелене агенде и очувања природе и спречавања климатских промена. Како је већина пољопривредника без адекватног формалног образовања, потребно је подржати стицање њихове одговарајуће компетенције, као и примену нових технологија, иновација и науке у пољопривреди.

При креирању паметне свеобухватне правичне пољопривредне политике Републике Србије, која ће обезбедити конкурентнију пољопривреду, развој руралних средина, као и прехрамбену сигурност и самодовољност производње свих намирница, укључујући и млеко и месо, треба извршити детаљну анализу мера Заједничке пољопривредне политике ЕУ и постојеће IPARD подршке. По моделу ЕУ треба унапредити националне мере пољопривредне политике које нису до сада допринеле задовољавајућој продуктивности и конкурентност пољопривредне производње нити допринеле развоју руралних подручја Републике Србије. Свакако, уз адекватне мере иде и одговарајући буџет за пољопривреду који може да допринесе опоравку пољопривреде и руралном развоју наше земље.

IPARD III подршка руралном развоју

Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) представља помоћ државама потенцијалним кандидатима за чланство и државама у статусу кандидата да процес стабилизације и придруживања спроведу у складу са њиховим специфичностима. Приоритетна област ИПА помоћи је пољопривреда са руралним развојем, а дати инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја (IPARD) намењен је земљама кандидатима са циљем припреме за имплементацију и управљање Заједничком пољопривредном политиком ЕУ.

У Републици Србији IPARD II програм за период од 2014. до 2020. године је пружио инвестициону подршку од 175 милиона евра, намењену јачању конкурентности сектора производње и прераде хране, која помаже постепеном прилагођавању стандардима ЕУ у областима хигијене, безбедности хране, ветерине и заштите животне средине, као и диверсификације руралне економије.

Кроз IPARD програм, између осталог, могу се подржати оснивање произвођачких група, унапређење руралне инфраструктуре, спровођење локалних иницијатива, креирање агро-еколошке шеме, а кроз овај програм Република Србија се припрема да једног дана, када постане држава чланица, успешно користи средстава из Европског пољопривредног фонда за рурални развој.

Одлуком Европске комисије од 9. марта 2022. године, усвојен је IPARD III програм Републике Србије за период од 2021. до 2027. године. Финансијски допринос ЕУ за IPARD III програм је повећан у односу на претходни програмски период и износи 288 милиона евра. Очекује се да ће ова подршка ЕУ, заједно са националним и приватним доприносом корисника, резултирати инвестицијама у пољопривреду Републике Србије од преко 580 милиона евра.

IPARD III програм ће допринети и достизању следећих циљева:

повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, побољшање ефикасности и одрживости производње на пољопривредним газдинствима, што ће омогућити бољи одговор на захтеве друштва за безбедном, одрживом и храном високе нутритивне вредности;

стимулисање развоја пословања, раста и запошљавања у руралним подручјима, побољшање положаја пољопривредних произвођача у ланцу вредности и привлачење младих у пољопривреду;

допринос ублажавању климатских промена и подстицање одрживог управљања природним ресурсима;

унапређење развоја заједнице и капитала у руралним подручјима;

изградња модерне, ефикасне и транспарентне јавне управе за пољопривреду и рурални развој.

Од понуђених 13 мера које је Европска комисија ставила на располагање земљама кандидатима за чланство у ЕУ, у оквиру IPARD III програма Република Србија је изабрала седам мера. IPARD II програм је обухватио четири мере које су увршћене и у IPARD III:

Мера 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава које представљају значајну подршку инвестицијама у материјална средства и техничка побољшања (изградња објеката и набавка пољопривредне механизације). Дате инвестиције доприносе јачању положаја пољопривредника у прехрамбеном ланцу и пружањем подршке младим пољопривредницима повећава се ефикасност, конкурентност и одрживост пољопривредне производње у пољопривредно-прехрамбеном сектору.

Мера 3 – Инвестиције у физичку имовину које се односе на прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства. Кроз подршку инвестицијама у модернизацију прерађивачких капацитета у складу са релевантним стандардима ЕУ, повећава се конкурентност, ефикасност и одрживост прехрамбене индустрије, пружајући бољи одговор прехрамбеног сектора на друштвене захтеве за здравом храном, укључујући храну која је безбедна, високе нутритивне вредности и одржива.

Мера 7 – Диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања има за циљ повећање степена развоја економских активности у руралним подручјима, кроз диверсификацију пољопривредних активности, оснивање малих предузећа и отварање радних места у руралним подручјима.

Мера 9 – Техничка помоћ представља меру која подржава техничку помоћ и трошкове у вези са спровођењем IPARD програма. Циљ ове мере јесте да помогне у спровођењу и надзору програма, као и његовој евентуалној измени.

У IPARD III наведене мере су проширене на нове секторе, као што су сектор рибарства, сектор за прераду житарица и индустријског биља, а уз подршку руралном туризму уведени су и сектори директне продаје пољопривредних и локалних производа и сектор услуга у руралним подручјима.

У припреми су и три нове мере које ће бити укључене у IPARD III:

Мера 4 – Агро-еколошко-климатска мера и органска производња која је усмерена на одрживо управљање природним ресурсима и прилагођавање климатским променама и њиховом ублажавању применом метода пољопривредне производње које су у складу са заштитом и побољшањем животне средине, природних ресурса, укључујући воду, ваздух, земљиште, биодиверзитет, пејзаж и његове карактеристике, које превазилазе релевантне обавезне стандарде.

Мера 5 – Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ кроз ангажовање већег броја приватних и јавних партнера из различитих сектора на локалном нивоу. ЛИДЕР мера је, пре свега, усмерена на појединачне пројекте који се припремају и спроводе на нивоу локалних заједница. У оквиру овог приступа, локалне заједнице имају прилику да реше специфичне проблеме на својој територији, имајући у виду природне, економске или друге специфичности. На тај начин се локалне заједнице укључују како у спровођење мера Заједничке пољопривредне политике, тако и мера које се односе на унапређење запошљавања и смањивање сиромаштва у руралним срединама.

Мера 6 – Инвестиције у руралну јавну инфраструктуру се реализује кроз развој физичке инфраструктуре у Републици Србији и олакшавање развоја, раста и запошљавања у заједници у руралним подручјима. Мера 6 пружа подршку економском, социјалном и територијалном развоју који води паметном, одрживом и инклузивном расту.

Уместо закључка – пољопривреда Републике Србије сада и након приступања у Европску унију

Приступање Републике Србије Европској унији донеће многоструке користи у сектору пољопривреде. Пре свега, пољопривредницима ће бити на располагању фондови за пољопривреду и рурални развој, који су значајно већи од износа који су тренутно доступни кроз IPARD и национални аграрни буџет.

Уласком Републике Србије у ЕУ, право на директну помоћ имаће сви регистровани пољопривредни произвођачи који поштују правила производње у вези са здрављем људи, животиња и биљака, који штите животну средину и воде рачуна о добробити животиња и они који земљиште одржавају у складу са добром пољопривредном праксом. У тренутку пуноправног чланства пољопривредни произвођачи из Републике Србије неће остваривати исту висину подстицаја као пољопривредници из старих држава чланица ЕУ. Државе које су постале чланице ЕУ 2004. године су се након 10 година изједначиле са старим државама чланицама по правима на висину подстицаја из пољопривредног буџета ЕУ.

Подстицаји ће бити утврђени на седмогодишњем нивоу, што ће допринети стабилности тржишта и пољопривредницима омогућити боље планирање производње. Подстицаји ће бити опредељени по површини газдинства без обзира на производњу и биће значајно већи него што се тренутно опредељује кроз национални буџет.

Осим подстицаја, значајно већа подршка биће опредељена за мере руралног развоја, руралну инфраструктуру, пројекте који ће омогућити развој села и подстаћи диверсификацију економских активности, а како понављају надлежни у држави, али и стручњаци, без обнове села Република Србија нема будућност.

У наредном периоду пред Републиком Србијом и њеним пољопривредним произвођачима су велики изазови. Пољопривредну политику је потребно постепено усаглашавати са европским законодавством, како би се пољопривредници на време припремили на нове захтеве и процедуре који су прописани у ЕУ, као и за приступање јединственом тржишту ЕУ са близу 500 милиона потрошача.

Угледање на Заједничку пољопривредну политику ЕУ и доношење пољопривредне политике Републике Србије по датом моделу представља сигуран пут успеха пољопривреде кроз повећање конкурентности и продуктивности производње. Руралним развојем се може спречити миграција у градове и постојање подручја без или са малим бројем становништва. Технолошки развој, примена науке и иновација, помоћ младим пољопривредницима и удружењима произвођача морају да буду значајно унапређени у пољопривреди.

Посебно треба истаћи неопходност борбе против нарушавања животне средине и спречавања климатских промена и глобалну потребу успостављања одрживе производње. Поставља се питање у којој мери треба да се једнообразно примењују еколошки захтеви у државама са неразвијеном и државама са виско развијеном пољопривредом. Треба направити детаљну анализу и фазно подизати стандарде у пољопривреди везане за екологију.

У Европској унији је успостављен интегрисани систем контроле безбедности хране „од њиве до трпезе“ који обухвата одговорност произвођача и субјеката у пословању храном, праћење кроз све фазе производње, примену система анализе ризика, као и поштовање начела предострожности. Ради унапређења безбедности потрошача у Републици Србији, као и испуњења захтева за пласман хране на јединствено тржиште Европске уније, неопходно је што пре хармонизовати националне прописе са релевантном легислативом ЕУ и спровести имплементацију нових прописа. Пољопривреда у Републици Србији има значајне ресурсе и традицију и са применом нових мера, које су преузете из Заједничке пољопривредне политике ЕУ, може доћи до повећање обима производње хране, укључујући храну са већим степеном прераде, традиционалне производе, органску храну и производе са ознакама географског порекла.

Имајући у виду да глобалне кризе, као што су пандемија COVID-19, појава афричке куге свиња праћена уништењем једне трећине светске популације свиња или рат у Украјини, имају огроман утицај на снабдевеност тржишта храном. Због тога императив пољопривреде у Републици Србије треба да буде као и ЕУ – постизање прехрамбене сигурности и самодовољности у производњи хране. Имајући у виду спољнотрговинске билансе пољопривредних и прехрамбених производа, треба извршити анализу најкритичнијих сектора и применити одговарајуће мере подршке најугроженијој пољопривредној производњи.

Како актуелна Стратегија пољопривреде и руралног развоја Србије истиче 2024. године, намеће се потреба израде новог кровног документа развоја српске пољопривреде који треба да дефинише оквире политичких и институционалних реформи, као и основне смернице буџетских подстицаја у пољопривреди и руралном развоју.

Усвојена стратегија 2014. године је првенствено заснована на концепту одрживог развоја, с циљем обезбеђења дугорочних и стабилних прихода и извора финансирања за пољопривреднике. То је подразумевало постепено преузимање решења из Заједничке пољопривредне политике ЕУ уз истовремено пуно уважавање националних прилика и приоритета у аграру.

Споразум о стабилизацији и придруживању Србије у ЕУ, потписан 29. априла 2008. године између Републике Србије и Европске уније, након смањења или укидања царинске заштите, изложио је пољопривреду значајно конкурентнијој и развијенијој производњи држава чланица ЕУ. То је довело до опадања сточног фонда Републике Србије. По Попису пољопривреде из 2023. године, на територији наше државе има 725 хиљада говеда и 2,26 милиона свиња што, у односу на резултате Анкета о структури пољопривредних газдинстава из 2018. године, представља пад од 17,7%, односно 30,7%. И други резултати Пописа пољопривреде из 2023. године су алармантни: 69,23% носилаца пољопривредних газдинстава је старије од 56 година, просечна површина расположивог земљишта пољопривредног газдинства износи 6,4 ха, а само 8,3% расположивог пољопривредног земљишта се наводњава. У односу на претходно наведену Анкету из 2018. године, Пописом пољопривреде из 2023. године је установљен пад броја пољопривредних газдинстава за 10%, површине расположивог земљишта за 23,8% и коришћеног пољопривредног земљишта за 6,8%. Старије од 20 година је 73,8% трактора.

Буџет у ЕУ намењен спровођењу ЗПП-а представља близу 40% укупног буџета ЕУ, док је у Републици Србији незнатно изнад 5%, а требало би најмање да буде десет процената, једнако уделу који пољопривреда има у бруто друштвеном производу.

Пољопривреда и рурални развој Републике Србије се налазе у веома тешкој ситуацији и због тога у изради Стратегије пољопривреде за период од 2024. до 2034. године, поред Владе, треба да учествују пољопривредници и њихова удружења, научне и образовне институције, Привредна комора Србије, прехрамбена индустрија, извозници, удружења потрошача, као и представници невладиног сектора, ради проналажења најбоље могућих решења за постојеће проблеме у аграру.

Извор: eukonvent.org