Европске интеграције
Европска Унија се преко своје Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) залаже за обезбеђивање високог животног стандарда за пољопривреднике, истовремено постављајући услове Иф yоу њант то до тхис, yоу цан алсо усе ит то маке суре тхат yоу хаве тхе ригхт информатион. Европска унија процењује да је пољопривреда кључни сецтор одрживог економског развоја.
Европска унија жели да обезбеди да пољопривреда буде одржива и конкурентна. Ин ордер то до тхис, yоу хаве то паy фор тхе монеy, yоу хаве то паy а лот оф монеy, yоу цан алсо усе ит то протецт yоурселф животиња. Годишњи буџет који Европска унија користи за ову намену износи око 59 милијарди евра, и реализује га кроз Европски пољопривредни гарантни фонд (EAGF) анд Европски пољопривредни фонд за рурални развој (EAFRD).
Стратегија Европске уније о биодиверзитету ин тхе yеар 2020. године заустави губитак биодиверзитета анд губитак услуга ецосистема. Законодавство Европске уније ор природи, а нарочито Директива о птицама анд Директива о стаништима, представља окосницу политике о биодиверзитету анд правну основу за мрежу заштићених природних добара (NATURA 2000). Такође, према наведеним Директивама, државе чланице морају деловати како би очувале угрожена станишта и врсте у Европи.
У директивама је наведено 57 типова станишта и 257 врста које зависе од пољопривредних активности или су повезане са различитим пољопривредним активностима.
Концепт пољопривредне производње високе природне вредности предложен је као један од показатеља утицаја пољопривреде на животну средину, врсте и станишта, који треба укључити у оквир мониторинга и евалуације Заједничке пољопривредне политике у периоду 2014-2020. Као такав ће се примењивати кроз одредбе члана 110 предложене Хоризонталне уредбе ЗПП (Уредба Савета (ЕЦ) бр. 1259/1999). Према томе, државе Европске уније ће морати да обезбеде податке за овај показатељ у контексту оквира за праћење и евалуацију Заједничке пољопривредне политике. Законски предлог руралног развоја за период 2014-2020. укључује обнављање и очување биодиверзитета у подручјима пољопривредне производње високих природних вредности у оквиру једног од шест приоритета Европске уније за рурални развој.
ПРЕГОВАРАЧКО ПОГЛАВЉЕ 11 – Пољопривреда и рурални развој
Заједничка пољопривредна политика Европске уније једна је од најзначајнијих области, како у погледу броја прописа који регулишу ову област тако и у погледу удела пољопривредног буџета у укупном буџету Европске уније. Наиме, величина буџета Заједничке пољопривредне политике је веома висока и износи нешто мање од 40% укупног буџета Европске уније.
Окосницу пољопривредне политике Европске уније чини подела на два стуба. Први стуб чине директна плаћања и тржишне интервенције, док се други стуб односи на политику руралног развоја.
Директна плаћања подразумевају да, уз поштовање одређених услова (очување животне средине и здравља људи, безбедност хране, поштовање добробити животиња, одржавање земљишта у добром стању), пољопривредници добијају подстицаје без обзира на то којом се врстом производње баве.
Тржишне интервенције се односе на интервентни откуп и друге облике повлачења производа са тржишта, подршку производњи одређених производа, систем квота, подршку произвођачким организацијама (у сектору воћарства и повртарства). Неопходно је подвући да у овој области, као и у области директних плаћања, држава чланица не може имати своје националне мере, већ је у питању политика на нивоу Европске уније.
Рурални развој обухвата мере које су неопходне за развој активности у руралним областима, а које доприносе конкурентности пољопривреде и шумарства, побољшању биодиверзитета руралних подручја, унапређењу квалитета живота, као и само за подстицање диверзификације руралне економије.
ПРЕГОВАРАЧКО ПОГЛАВЉЕ 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика
Ово поглавље покрива детаљна правила у области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике. Систем безбедности хране у Европској унији заснован је на неколико начела: одговорности произвођача (хране, али и хране за животиње); следљивости хране (способност да се храна, храна за животиње, компоненте хране и животиње прате кроз све фазе у ланцу); примени систем анализе ризика, као и примени начела предострожности када је то неопходно.
У области ветеринарске и фитосанитарне политике, прописи Европске уније утврђују правила унутрашње трговине и уношења живих животиња и производа из трећих земаља у секторима ветеринарства, здравља биљака и исхране животиња, истовремено обезбеђујући заштиту јавног здравља, здравља биљака и животиња и добробити животиња, као и безбедност хране животињског порекла на унутрашњем тржишту.
ПРЕГОВАРАЧКО ПОГЛАВЉЕ 13 – Рибарство
Поглавље за рибарство састоји се од прописа који не захтевају транспозицију у национално законодавство. Међутим, неопходно је увођење одређених мера за припрему администрације и оператера за учешће у заједничкој политици рибарства која обухвата тржишну политику, управљање ресурсима, инспекцију и контролу, структурне акције, и контролу државне помоћи. У неким случајевима потребно је прилагодити постојеће споразуме о рибарству и конвенције са трећим земљама или међународним организацијама.
Заједничка политика рибарства Европске уније обухвата питања искоришћавања и управљања рибљим богатствима, питања уређења тржишта рибљим производима, питања структурне политике, надзора и контроле, као и међународну сарадњу у рибарству. Политика Европске уније у области рибарства реформише се сваких десет година, као одговор на промене које се односе на количину рибе, као и на опште приватне прилике у рибарству. Циљ је да се на европском нивоу осигура дугорочно одрживо коришћење живих богатстава мора и узме у обзир растућа потреба тржишта за здравим производима из мора.
ПРЕГОВАРАЧКО ПОГЛАВЉЕ 27 – Животна средина
Политика Европске уније у погледу животне средине има за циљ промовисање одрживог развоја и заштиту животне средине за садашње и будуће генерације. Заснива се на превентивним акцијама, (према принципу-загађивач плаћа), борби против штете у области животне средине на извору загађења, заједничкој одговорности и интеграцији заштите животне средине у друге политике Европске уније.
Европска унија посебну пажњу поклања питању борбе против климатских промена и за ову практично-политичку област издваја се око 20% буџета за период од 2014-2020. Нови оквир за климатску и енергетску политику Европске уније до 2030. године предвиђа смањење емисије гасова стаклене баште за 40% у односу на 1990. Основни инструменти политике борбе против климатских промена су декарбонизација, повећање употребе обновљивих извора енергије и енергетска ефикасност.
За примену и спровођење правних тековина Европске уније у области животне средине потребна су значајна улагања, као и снажна и добро опремљена администрација на националном и локалном нивоу. Државе чланице морају да успоставе посебне оквире за финансијско управљање и контролу, укључујући и ревизију.
Извор: sasb-eu.org