Европска унија улази у све конкретнију фазу обликовања Заједничке пољопривредне политике за период 2028–2034. После предлога Европске комисије и делимичне преговарачке позиције Савета ЕУ усвојене 26. октобра 2026, већ се јасно виде правци у којима ће се CAP мењати. За Србију је важно да ове промене не посматра само као будућа правила ЕУ, већ као смер у којем већ сада треба развијати домаћу аграрну политику и припремати систем за Поглавље 11.
Нова правила још нису коначна.
Предстоје преговори Савета и Европског парламента, док ће финансијска питања бити решавана у оквиру будућег Вишегодишњег финансијског оквира ЕУ за период 2028–2034.
Ипак, пет промена већ се издваја као посебно важно.
1. Подршка се све више усмерава ка „активном пољопривреднику“
Једно од најважнијих питања будућег CAP-а биће:
ко заиста треба да добија пољопривредне субвенције?
Савет ЕУ подржао је обавезу држава чланица да дефинишу активног пољопривредника, уз могућност да конкретне критеријуме прилагоде својим националним условима.
Основна идеја је да подршка буде усмерена ка онима који стварно обављају минимални ниво пољопривредне активности.
Предложени систем DABIS – Degressive Area-Based Income Support – требало би истовремено да омогући праведнију расподелу директне подршке и веће усмеравање средстава према активним, младим и малим пољопривредницима.
За Србију је ово изузетно важно.
Домаћи систем подстицаја и еАграр постепено ће морати све прецизније да разликују формално регистровано газдинство од економски и производно активног газдинства.
То значи да ће питања као што су обим производње, коришћење земљишта, економска активност и статус носиоца газдинства постајати све значајнија.
Србија зато не би требало да чека приступање ЕУ да би започела озбиљну расправу о националној дефиницији активног пољопривредника.
2. Млади пољопривредници више нису само једна мера – генерацијска обнова постаје системски циљ
Старење пољопривредног становништва постало је један од највећих структурних проблема европске пољопривреде.
Зато будући CAP предвиђа знатно снажнији приступ генерацијској обнови.
Према позицији Савета, државе чланице требало би да обезбеде већа плаћања младим пољопривредницима и подршку приликом покретања или преузимања газдинства.
Али ту се нови приступ не завршава.
Предвиђа се и да државе развију стратегију генерацијске обнове, као и пакет почетне подршке младом пољопривреднику који може обухватити финансије, саветовање, знање и друге инструменте неопходне за улазак у сектор.
То је важна порука и за Србију.
Подршка младима не би требало да се своди само на један конкурс за куповину трактора, механизације или опреме.
Младом човеку који жели да преузме газдинство потребни су:
земљиште + почетни капитал + инвестициона подршка + повољно финансирање + знање + тржиште.
Управо такав интегрисани приступ постепено постаје европски правац.
3. Систем субвенција би могао да постане другачији – мање класичне поделе на два стуба
Једна од највећих институционалних промена предложеног CAP-а односи се на начин његовог финансирања и програмирања.
Према предложеном оквиру за буџет ЕУ 2028–2034, садашњи фондови били би интегрисани у шири систем националних и регионалних партнерских планова – NRPP.
То би значило удаљавање од досадашње јасне структуре CAP-а са два стуба – директним плаћањима и тржишним мерама са једне и руралним развојем са друге стране – ка интегрисанијем моделу програмирања.
Инструменти карактеристични за CAP не би нестали, али би били смештени у другачију архитектуру европског буџета.
За Србију је ово можда и најважнија институционална порука.
Ми се данас припремамо за CAP који се истовремено мења.
Зато изградња институција за Поглавље 11 не сме бити једноставно копирање система који је постојао пре десет или петнаест година.
Потребан је систем способан да се прилагођава.
То подразумева снажну Управу за аграрна плаћања, функционалан IACS и LPIS, квалитетне регистре, ефикасан еАграр, саветодавни систем и способност државе да планира и прати резултате аграрне политике.
4. Климатски ризици више нису изузетак – управљање ризиком постаје део аграрне политике
Суше, поплаве, град, пожари, екстремне температуре, болести животиња и биљака и поремећаји тржишта све мање се могу третирати као ретки ванредни догађаји.
CAP 2028–2034 зато снажније поставља управљање ризицима и кризама у сам центар пољопривредне политике.
Предложени оквир омогућава подршку инструментима као што су осигурање, инвестиције у прилагођавање климатским променама и кризна плаћања пољопривредницима погођеним природним непогодама, екстремним климатским догађајима или болестима.
Европска комисија је предложила и посебну заштитну мрежу – Unity Safety Net – за реаговање на озбиљне поремећаје тржишта.
За Србију, која последњих година све чешће осећа последице суше и екстремних температура, ово је посебно важно.
Будућа аграрна политика не може се заснивати само на исплати субвенције након што производња почне.
Потребно је више улагати у:
наводњавање, управљање водом, осигурање, противградну заштиту, отпорније сорте, здравље земљишта, системе раног упозоравања и друге превентивне мере.
Другим речима – са политике надокнаде штете морамо постепено прелазити на политику управљања ризиком.
5. Заштита животне средине остаје, али се тражи једноставнији систем
Једна од важних лекција актуелног CAP-а јесте да зелена правила могу постати превише сложена ако пољопривредник не разуме шта се од њега тражи и ако је административно оптерећење превелико.
Зато будући CAP покушава да пронађе нову равнотежу.
Савет подржава оквир у којем ће постојати заједнички захтеви за добијање подршке, али и подстицаји пољопривредницима који примењују праксе корисне за животну средину.
То може укључивати заштиту биодиверзитета, водотокова и природних ресурса, уз већи простор државама да правила прилагоде различитим производним системима и локалним условима.
То је важна лекција за Србију.
Европски стандарди неће нестати.
Напротив, управљање земљиштем, водом, хранљивим материјама, пестицидима, биодиверзитетом и емисијама биће све значајније.
Али циљ треба да буде систем у којем пољопривредник зна:
коју праксу треба да примени, зашто је примењује и какву подршку за то добија.
Шта Србија може да уради већ сада?
Највећа грешка била би да Србија чека да CAP 2028–2034 буде коначно усвојен, а затим да тек почне да размишља о прилагођавању.
Већ сада су довољно јасни правци у којима се европска политика креће.
Србија зато може да започне припреме кроз:
дефинисање активног пољопривредника;
израду дугорочне политике генерацијске обнове;
развој IACS-а, LPIS-а, еАграра и повезаних регистара;
јачање система управљања климатским и тржишним ризицима;
припрему пољопривредника за еколошке стандарде будућег CAP-а.
Посебно је важно да се ове промене повежу са спровођењем Стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године.
Србија се не припрема за CAP који постоји данас
Ово је можда најважнија порука целе реформе.
Ако процес европских интеграција Србије буде напредовао, наши пољопривредници се неће прикључивати CAP-у из 2015. или 2023. године.
Прикључиваће се систему који се управо сада обликује.
Зато питање више није само:
„Да ли је Србија ускладила прописе са садашњим CAP-ом?“
Много важније питање гласи:
„Да ли данас градимо аграрни систем који ће бити способан да функционише у CAP-у који ће Европа имати 2030. године?“
Одговор на то питање одредиће колико ће српска пољопривреда бити спремна да једног дана користи могућности Заједничке пољопривредне политике – а не само да формално испуни услове за чланство.