Књига препорука 2026 указује на потребу за бржим спровођењем IPARD програма, јачањем Управе за аграрна плаћања, усклађивањем субвенција са CAP-ом и унапређењем безбедности хране.
Србија је током 2026. године направила важан корак усвајањем нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период 2026–2034. године. Међутим, кључно питање остаје да ли ће стратешки циљеви бити преточени у конкретне мере, доступна инвестициона средства и ефикаснији систем подршке пољопривредницима.
Управо на овај изазов указује „Књига препорука 2026“ Националног конвента о Европској унији (НКЕУ), која анализира напредак Србије у процесу европских интеграција и предлаже приоритетне реформе.
У делу који се односи на Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој, Конвент констатује да је од четири препоруке из претходне године једна испуњена, док су три делимично реализоване. За 2026. годину предложена је и једна нова приоритетна препорука.
Порука документа је јасна: усвајање закона и стратегија представља важан почетак, али стварни напредак мора бити видљив кроз њихову примену и конкретне резултате за пољопривреднике.
1. Стратегија до 2034. године мора добити конкретан план спровођења
Усвајање Стратегије пољопривреде и руралног развоја 13. августа 2026. године Конвент оцењује као позитиван корак.
Нови документ препознаје кључне структурне проблеме домаће пољопривреде, укључујући ниску продуктивност, уситњеност газдинстава, пад сточарства и ограничене развојне ефекте појединих подстицаја.
Стратегија истовремено наглашава значај инвестиција, иновација, удруживања произвођача, дигитализације и прилагођавања климатским променама.
Ипак, Конвент упозорава да је за остваривање ових циљева неопходно успоставити оперативни оквир који обухвата Акциони план за период 2026–2028. године, националне програме, мерљиве показатеље, јасне рокове и стабилно вишегодишње финансирање.
Према пресеку који је Конвент израдио 2. октобра 2026. године, усвајање Акционог плана још није било јавно потврђено.
За пољопривреднике је посебно важно да стратешка опредељења буду праћена предвидивим јавним позивима, јасним условима за остваривање подстицаја и благовременим исплатама.
Стратегија добија стварну вредност тек када произвођачи могу да планирају своје инвестиције ослањајући се на стабилну и предвидиву аграрну политику.
2. IPARD III – убрзати уговарање, исплате и доступност мера
Ефикасније коришћење европских претприступних средстава представља један од најважнијих приоритета које Конвент издваја.
У Књизи препорука наводи се да су у оквиру програма IPARD III спроведени јавни позиви и објављене ранг-листе за мере 1 и 3, али да је неопходно убрзати закључивање уговора и исплату одобрених средстава.
Посебно се указује на потребу оперативног спровођења мере 7, намењене диверзификацији пољопривредних газдинстава и развоју пословања у руралним подручјима, као и завршетка поступака потребних за спровођење додатних мера програма.
Конвент препоручује и квартално објављивање података о реализацији IPARD III програма, укључујући број пријава, закључених уговора, извршених исплата, одустајања и одбијених захтева.
Овакво извештавање омогућило би да се успешност програма процењује на основу стварних резултата, а не само на основу броја расписаних јавних позива.
За пољопривреднике и руралне предузетнике то је од посебног значаја, јер кашњења у административним поступцима могу утицати на финансирање инвестиција, рокове реализације пројеката и пословну сигурност.
Конвент зато позива на корективне мере којима би се убрзала реализација програма и смањио ризик од губитка расположивих европских средстава.
3. Јачање Управе за аграрна плаћања и успостављање функционалног система контроле
Један од најизраженијих системских проблема, према оцени Конвента, јесу недовољни административни капацитети институција надлежних за спровођење аграрне политике.
У документу се, позивањем на Владин план, наводи да је за Управу за аграрна плаћања предвиђено 1.050 запослених на централном и регионалном нивоу, док је у време израде тог плана било приближно 310 запослених.
Предвиђено је и успостављање 35 регионалних канцеларија.
Конвент препоручује усвајање реалистичног кадровског и институционалног плана који би обухватио нова запошљавања, обуке, регионалну организацију, информациону инфраструктуру и мере за задржавање стручних кадрова.
Ово питање непосредно је повезано са успостављањем Интегрисаног административног и контролног система (IACS) и Система за идентификацију земљишних парцела (LPIS), који представљају важне предуслове за спровођење Заједничке пољопривредне политике ЕУ.
Развој еАграра и других дигиталних система представља напредак, али Конвент указује да је неопходно њихово међусобно повезивање и обезбеђивање поузданих података, контрола и поступака плаћања.
Посебну пажњу треба посветити малим газдинствима и пољопривредницима са ограниченим дигиталним капацитетима, како модернизација администрације не би створила додатне препреке за приступ подстицајима.
4. Националне субвенције морају се постепено усклађивати са CAP-ом
Једна од најзначајнијих новина у Књизи препорука за 2026. годину односи се на успостављање јавног система праћења усклађености националне аграрне подршке са правилима Европске уније.
Конвент препоручује да се објави свеобухватан преглед постојећих шема подршке, њихових правних основа, категорија корисника и буџетских износа.
Такав преглед требало би да покаже и како су домаће мере повезане са циљевима Заједничке пољопривредне политике ЕУ, као и којом динамиком ће се систем постепено усклађивати до приступања Србије Унији.
Ово је важно јер европске интеграције не подразумевају само усаглашавање законских прописа, већ и промене у начину планирања, доделе, контроле и вредновања аграрних подстицаја.
За пољопривреднике је од суштинског значаја да благовремено знају у ком правцу ће се развијати систем директних плаћања, инвестиционих мера, подршке младим пољопривредницима, руралног развоја и мера заштите животне средине.
Истовремено, већа транспарентност омогућила би стручним организацијама, удружењима произвођача и јавности да прате да ли аграрни буџет заиста доприноси конкурентности, одрживости и развоју руралних подручја.
Кључно питање није само колико се средстава издваја за пољопривреду, већ и какве резултате та средства остварују.
5. Безбедност хране и европски стандарди морају постати део развојне политике
Поред Поглавља 11, Књига препорука посебну пажњу посвећује Поглављу 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика.
Конвент указује на потребу даљег усклађивања законодавства са правилима ЕУ, јачања службених контрола, модернизације производних и прерађивачких објеката и унапређења административних капацитета надлежних институција.
Посебно је издвојено питање квалитета сировог млека, за које се препоручује национални програм унапређења, са јасним роковима, лабораторијским контролама и подршком произвођачима у достизању европских стандарда.
За домаће пољопривреднике и прерађиваче ово питање има директне економске последице.
Усклађивање са стандардима ЕУ важно је за безбедност хране, заштиту потрошача, конкурентност домаћих производа и могућности пласмана на европско тржиште.
Међутим, тај процес захтева и одговарајућу институционалну и финансијску подршку, нарочито за мала газдинства и прерађиваче којима прилагођавање новим захтевима може представљати значајан инвестициони трошак.
Зато унапређење безбедности хране не треба посматрати искључиво као регулаторну обавезу, већ и као саставни део модернизације и развоја српске пољопривреде.
Од препорука до конкретних резултата
Књига препорука 2026 показује да Србија има постављене важне стратешке правце развоја пољопривреде, али да ће успех реформи зависити од способности институција да их спроведу.
Усвајање Стратегије до 2034. године, развој дигиталне инфраструктуре и постепено усклађивање прописа са европским правилима представљају позитивне кораке.
Ипак, за пољопривреднике ће најважнији показатељи напретка бити доступност и предвидивост подстицаја, ефикаснија реализација IPARD програма, бржи административни поступци и практична подршка у испуњавању европских стандарда.
Посебан изазов представља обезбеђивање да реформе буду доступне и малим газдинствима, младим пољопривредницима и становништву руралних подручја, чији развојни потенцијал не сме остати у другом плану.
Европске интеграције у пољопривреди не мере се само бројем усвојених прописа и стратегија, већ и тиме да ли пољопривредници имају боље услове за производњу, инвестиције и дугорочни развој.
Управо зато пет издвојених препорука представља важан путоказ за наредну фазу реформе аграрне политике Србије.
Извор: Национални конвент о Европској унији, Књига препорука 2026, Београд, новембар 2026, поглавља 11 – Пољопривреда и рурални развој (стр. 50–56) и 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика (стр. 57–63). Преузмите Књигу препорука
Напомена: Део оцена и података у Књизи препорука заснован је на пресеку стања од 2. октобра 2026. године. Наведени налази представљају оцене и препоруке Националног конвента о Европској унији.