Соларни панели на крову штале, биогас из стајњака, коришћење пољопривредне биомасе или складиштење произведене енергије – европска пољопривреда све више разматра газдинство не само као потрошача већ и као произвођача енергије. Нови стручни материјал EU CAP Network-а показује да циљ није само смањење емисија, већ и већа енергетска независност, економска одрживост и отпорност фарми на нестабилне цене енергената.
Колико једно пољопривредно газдинство зависи од цене струје и горива?
За произвођача који користи системе за наводњавање, хладњачу, сушару, млекомат, опрему за мужу, вентилацију, грејање пластеника или различите машине, енергија представља значајан производни трошак.
А када цене енергената нагло порасту, пољопривредник има мало простора да тај раст пребаци на цену свог производа.
Зато Европска унија све више поставља друго питање:
може ли газдинство део енергије која му је потребна да произведе само?
EU CAP Network је објавио резултате фокус групе „Innovative on-farm energy production systems“, посвећене управо иновативним системима производње енергије на пољопривредним газдинствима.
Главна порука није да постоји једно енергетско решење за све фарме.
Напротив.
Будућност је у избору система који одговара конкретном газдинству, његовој производњи, расположивим ресурсима и потрошњи енергије.
Од потрошача до произвођача енергије
Пољопривредно газдинство има једну велику предност коју многи други потрошачи енергије немају.
Оно већ располаже ресурсима.
Кровови штала, складишта и других објеката могу бити простор за соларне панеле.
Стајњак и други органски остаци могу бити сировина за производњу биогаса.
Остаци биљне производње и друга биомаса у одређеним системима могу се користити као енергент.
На располагању могу бити и друга решења – од топлотних пумпи и складиштења енергије до комбинације више технологија у једном систему.
Зато газдинство будућности не мора бити само место на којем се производе храна и пољопривредне сировине.
Оно може постати и мали енергетски систем.
Енергетска независност постаје економско питање
Када се говори о обновљивим изворима енергије, тема се често своди на заштиту животне средине и смањење емисија.
То јесте важно, али за пољопривредника постоји и много непосреднији разлог.
Сопствена енергија може да смањи изложеност газдинства променама цена на тржишту.
Ако фарма значајан део потребне електричне или топлотне енергије производи сама, њени производни трошкови постају предвидљивији.
То је посебно важно за производње са великом потрошњом енергије.
Хладњача мора да ради без обзира на цену струје.
Млеко мора да се охлади.
Систем за наводњавање мора да ради онда када је биљци потребна вода.
Вентилација у објекту са животињама не може се једноставно искључити зато што је енергија скупа.
Зато енергетска аутономија постепено постаје и питање отпорности газдинства.
Соларна енергија – али прилагођена потребама фарме
Фотонапонски панели су једно од највидљивијих решења.
Пољопривредни објекти често имају велике кровне површине које могу бити погодне за производњу електричне енергије без заузимања додатног пољопривредног земљишта.
Међутим, постављање што већег броја панела само по себи није циљ.
Систем треба пројектовати у односу на профил потрошње конкретног газдинства.
Када фарма троши највише струје?
Колико произведене енергије може одмах да потроши?
Да ли постоји потреба за батеријским складиштењем?
Може ли се рад пумпи, хладњаче или друге опреме делимично ускладити са периодима највеће производње соларне енергије?
Тек када се одговори на ова питања може се проценити стварна економска вредност инвестиције.
Стајњак може постати енергетски ресурс
За сточарска газдинства посебно је занимљив биогас.
Материјал који представља обавезу у управљању стајњаком може, у одговарајућем систему, постати сировина за производњу енергије.
На тај начин могу се повезати управљање органским остацима, производња енергије и смањење емисија.
Ипак, биогас није аутоматски исплатив за сваку фарму.
Количина и континуитет доступне сировине, величина постројења, инвестициони и оперативни трошкови и могућност коришћења произведене топлоте и електричне енергије морају бити пажљиво анализирани.
Управо зато европски приступ све више инсистира на решењу прилагођеном фарми, а не на технологији која се примењује свуда на исти начин.
Енергија и храна не смеју постати конкуренти
Постоји још једно важно питање.
Пољопривредно земљиште пре свега служи производњи хране.
Зато развој обновљивих извора енергије у пољопривреди мора бити пажљиво планиран како производња енергије не би неоправдано потискивала производњу хране или нарушавала земљиште и биодиверзитет.
Један од начина да се ова два циља повежу јесте агриволтаика – систем у којем се производња пољопривредних култура и соларне енергије комбинују на истој површини.
Таква решења нису погодна за сваку културу и сваку локацију, али показују у ком правцу се развијају нови модели коришћења ресурса.
Најбољи киловат је онај који газдинству стварно треба
Важна порука европске расправе јесте да производњу енергије треба посматрати заједно са енергетском ефикасношћу.
Нема много смисла инвестирати у велики систем за производњу струје ако газдинство истовремено губи огромну количину енергије због неефикасне опреме, лоше изолације или застарелих система.
Зато први корак може бити енергетски преглед газдинства.
Где се троши највише енергије?
Када настају вршна оптерећења?
Која опрема је неефикасна?
Колико потрошње може да се смањи пре изградње новог производног система?
Тек након тога има смисла одредити оптималну величину сопствене производње.
Дигитализација повезује производњу и потрошњу
И овде дигиталне технологије добијају важну улогу.
Паметни системи могу да прате колико енергије газдинство производи и троши и да аутоматски управљају одређеном опремом.
Ако соларни панели у одређеном делу дана производе највише струје, систем може, тамо где производни процес то дозвољава, управо тада активирати пумпу, пуњење батерије или другу опрему.
Тако пољопривредно газдинство више није само произвођач енергије.
Оно постаје паметан систем који управља сопственом производњом и потрошњом.
Шта ово значи за Србију?
Тема је веома релевантна и за српску пољопривреду.
Газдинства у Србији такође осећају раст и нестабилност трошкова енергије, док велики број фарми, хладњача, пластеника и система за наводњавање има значајну потрошњу електричне или топлотне енергије.
Истовремено постоји значајан потенцијал соларне енергије, биомасе и других локалних ресурса.
За Србију је зато важно да инвестиције у обновљиве изворе енергије у пољопривреди не посматра само као еколошку меру.
Оне могу бити и мера конкурентности пољопривредног газдинства.
IPARD и будући CAP
Оваква улагања треба посматрати и у контексту европских интеграција.
IPARD већ отвара могућности за одређене инвестиције повезане са обновљивим изворима енергије и енергетском ефикасношћу, у зависности од конкретне мере, корисника и услова јавног позива.
Истовремено, климатска и енергетска отпорност постају све важнији део европске пољопривредне политике.
Зато се може очекивати да ће питање енергетске ефикасности и производње обновљиве енергије остати важно и у будућем CAP-у.
За српске пољопривреднике то значи да инвестиција у сопствену енергију не треба да се посматра само кроз питање:
„Колико коштају панели?“
Много важније питање је:
„Колико ће ова инвестиција смањити моје производне трошкове и ризике у наредних 10 или 15 година?“
Газдинство будућности производи више од хране
Европска расправа о производњи енергије на фармама показује како се мења сама идеја пољопривредног газдинства.
Фарма будућности може истовремено производити храну, управљати водом, чувати земљиште, користити органске остатке и производити део сопствене енергије.
Али технологија сама по себи није циљ.
Најбоље решење није нужно оно са највећом електраном, највише панела или најсложенијом опремом.
Најбоље је оно које одговара стварним потребама конкретног газдинства и које може економски да опстане.
Зато је најважнија порука новог приступа једноставна:
енергетска транзиција у пољопривреди имаће смисла за пољопривредника онда када му, поред користи за животну средину, донесе нижу и предвидљивију цену енергије, већу самосталност и отпорније газдинство.