Србија је преузела председавање Сталном радном групом за регионални рурални развој – SWG, након јубиларног 20. годишњег састанка министара пољопривреде Југоисточне Европе одржаног у Београду. Усвојени заједнички закључци доносе важне поруке за будућност пољопривреде Западног Балкана: брже приближавање CAP-у, ширу и једноставнију IPARD подршку, развој IACS и LPIS система, већу подршку младима и јачање отпорности пољопривреде на климатске и тржишне кризе.
Јубиларни 20. годишњи састанак министара пољопривреде Југоисточне Европе, одржан 30. септембра у Београду, није завршен само политичким порукама о регионалној сарадњи.
Министри пољопривреде и шефови делегација усвојили су заједничке закључке којима су дефинисани конкретни приоритети даљих реформи у пољопривреди и руралном развоју.
Посебан значај за Србију има одлука да наша земља преузме председавање SWG-ом, чиме добија важнију улогу у регионалном дијалогу о будућности пољопривреде и приближавању Европској унији.
А договорено у Београду показује да CAP, IPARD и европске интеграције више није могуће посматрати као одвојене процесе.
Циљ – висок ниво усклађености са ЕУ до 2030.
Једна од најважнијих порука усвојених закључака јесте наставак усклађивања земаља региона са правним тековинама Европске уније и Заједничком пољопривредном политиком – CAP.
Посебно су издвојене области које припадају Поглављима 11, 12 и 13, односно пољопривреди и руралном развоју, безбедности хране, ветеринарској и фитосанитарној политици и рибарству.
Постављен је амбициозан правац: достићи највиши могући ниво усклађености до 2030. године.
То значи да наредне године не би требало да буду само период усвајања нових прописа.
Биће потребно изградити институције и системе способне да европска правила стварно спроводе.
IACS и LPIS – скраћенице које ће бити све важније пољопривредницима
Међу приоритетима су посебно наведени IACS – Интегрисани административни и контролни систем и LPIS – Систем за идентификацију земљишних парцела.
Иако ове скраћенице просечном пољопривреднику данас можда не значе много, оне су основа функционисања европског система пољопривредних плаћања.
Кроз њих се утврђује ко има право на подршку, за које површине, под којим условима и како се та подршка контролише.
Србија је већ направила значајан корак дигитализацијом регистра пољопривредних газдинстава и увођењем еАграра.
Али приближавање CAP-у захтева следећи ниво – систем у којем су регистри, парцеле, захтеви, контроле и исплате међусобно повезани.
Другим речима, еАграр није крај дигитализације аграрне политике, већ један од корака ка систему који ће једног дана морати да функционише по правилима CAP-а.
IPARD треба да постане доступнији и једноставнији
За пољопривреднике је посебно важан део закључака који се односи на претприступну подршку.
Учесници су затражили адекватнију, предвидиву и доступнију претприступну подршку пољопривреди и руралном развоју, укључујући шири приступ IPARD подршци широм Западног Балкана.
Још важније – наглашена је потреба за једноставнијим и ефикаснијим процедурама.
То је важна порука и за Србију.
IPARD доноси значајне могућности за инвестиције, али сложеност поступка и административни захтеви и даље представљају препреку делу потенцијалних корисника.
Ако регион жели брже приближавање CAP-у, европска подршка мора истовремено да остане контролисана и постане приступачнија газдинствима која треба да је користе.
Европске интеграције морају да се виде на њиви и фарми
Једна од централних порука усвојених закључака јесте да користи европских интеграција морају постати конкретно видљиве пољопривредницима и становницима села.
То је важна промена перспективе.
Напредак у европским интеграцијама не би требало мерити само бројем усвојених закона, правилника и отворених поглавља.
За пољопривредника тај процес има вредност тек када значи:
више инвестиција, доступније фондове, сигурније тржиште, боље саветодавне услуге, мање административног оптерећења и стабилније услове производње.
Управо зато је институцијама ЕУ и државама чланицама упућен позив да пољопривреда и рурални развој остану важан део политике проширења Европске уније и Берлинског процеса.
Млади пољопривредници добијају посебно место
Једна од најконкретнијих одлука са састанка односи се на генерацијску обнову села.
Договорено је да се током 2027. године у оквиру SWG-а успостави регионална радна група која ће, заједно са младим пољопривредницима, развијати заједничку методологију и предлагати конкретне мере за генерацијску обнову.
Ово је посебно значајно јер недостатак младих више није проблем једне државе.
То је структурни проблем готово читавог региона.
У закључцима је наглашена потреба да млади пољопривредници, рурални предузетници и жене на селу добију бољи приступ земљишту, финансирању, инвестицијама, знању и дигиталним алатима.
То отвара простор да се питање младих постепено помери са појединачних конкурса на системску политику генерацијске обнове.
Знање и иновације морају брже стизати до газдинства
Важан део договорених приоритета односи се и на AKIS – систем знања и иновација у пољопривреди.
Циљ је јаче повезивање пољопривредника, саветодаваца, научних институција и европских мрежа како би нова знања и технологије брже стизали до произвођача.
То је област у којој Србија има велики простор за напредак.
Савремена пољопривреда све више зависи од података, климатских информација, прецизне производње, нових технологија и способности пољопривредника да на основу њих доноси одлуке.
Зато будућа аграрна политика неће моћи да се заснива само на субвенцијама.
Знање ће постајати једнако важан ресурс као земља, механизација и капитал.
Заједнички одговор на суше, болести и кризе
Климатске промене и безбедност хране такође су добиле значајно место у усвојеним закључцима.
Земље региона договориле су јачање сарадње у случају криза које могу угрозити пољопривреду и снабдевање храном.
То укључује бољу размену података, системе раног упозоравања и координисано реаговање на прекограничне болести животиња и биљне штеточине.
Посебна пажња биће усмерена на управљање водом и земљиштем, прилагођавање пољопривреде и шумарства климатским променама и очување биодиверзитета.
За Србију, после све чешћих суша и екстремних временских услова, то више није питање дугорочне еколошке политике.
То је питање стабилности производње хране.
Србија преузима председавање SWG-ом
Преузимањем председавања Србија добија прилику да у наредном периоду буде један од покретача регионалних иницијатива у пољопривреди и руралном развоју.
То истовремено носи и одговорност.
Усвојени закључци сада треба да се претворе у конкретне активности.
Посебно ће бити занимљива 2027. година.
Поред најављене регионалне радне групе за генерацијску обнову, договорено је да се 27. Форум о пољопривредној политици одржи у Србији у оквиру EXPO 2027, када би требало да буде размотрен и напредак у спровођењу договорених приоритета.
Шта све ово значи за српског пољопривредника?
На први поглед, регионални министарски састанак може изгледати далеко од свакодневних проблема једног газдинства.
Али теме о којима се разговарало директно се односе на будућност система у којем ће то газдинство пословати.
CAP ће све више утицати на начин на који Србија обликује подстицаје.
IACS и LPIS на начин на који се пријављују и контролишу површине и плаћања.
IPARD на могућност модернизације газдинства.
Поглавље 12 на правила производње и безбедности хране.
AKIS на приступ знању и саветодавној подршци.
А политика генерацијске обнове на питање ко ће та газдинства водити за десет или двадесет година.
Зато одлуке донете у Београду не треба посматрати само као регионалну декларацију.
Оне показују правац у којем би пољопривредна политика Србије и региона требало да се креће у наредним годинама.
Од договора до резултата
Сада долази тежи део.
Заједнички закључци сами по себи неће модернизовати ниједно газдинство, поједноставити IPARD процедуру или задржати младог пољопривредника на селу.
То ће зависити од тога колико договорених приоритета буде претворено у прописе, програме, инвестиције и конкретне мере.
Србија као председавајућа SWG-ом сада има прилику да у том процесу има активнију улогу.
А један критеријум успеха требало би да буде посебно једноставан:
да ли ће пољопривредник на својој њиви, фарми или у свом селу моћи да препозна конкретну корист од европских интеграција и регионалне сарадње?