Од данас, 3. септембра, ЕУ примењује строжа правила за увоз производа животињског порекла – Србија је међу земљама које су испуниле нове услове.
Од данас, 3. септембра 2026. године, Европска унија примењује нове услове за увоз животиња намењених производњи хране и одређених производа животињског порекла из земаља које нису чланице ЕУ.
Нова правила односе се на употребу одређених антимикробних лекова у сточарској производњи, а њихов циљ је сузбијање једног од све озбиљнијих проблема јавног здравља – антимикробне резистенције (AMR).
За Србију је посебно важно што је још у јуну уврштена на листу земаља које су Европској комисији доставиле потребне гаранције о испуњавању нових захтева.
То практично значи да Србија може да настави извоз одобрених категорија животиња и производа животињског порекла на тржиште Европске уније и након почетка примене нових правила.
Шта се од данас мења?
Европска правила забрањују употребу антимикробних лекова код животиња намењених производњи хране за извоз у ЕУ када се они користе ради подстицања раста или повећања производних резултата.
Истовремено, не смеју се користити антимикробни лекови који садрже супстанце које је Европска унија резервисала за лечење одређених инфекција код људи.
Ови захтеви односе се на читав животни век животиње, а не само на период непосредно пре клања или извоза.
Циљ је да се смањи непотребна употреба антибиотика и других антимикробних лекова и успори развој отпорности микроорганизама на терапије које су од кључног значаја за здравље људи.
Зашто је Србија морала да испуни нове услове?
Од 3. септембра за приступ тржишту ЕУ више није довољно само испуњавање раније утврђених ветеринарских и санитарних услова.
Земља из које долазе одређене животиње или производи мора да пружи Европској комисији одговарајуће доказе и гаранције да њен систем контроле обезбеђује примену европских ограничења у употреби антимикробних лекова.
Србија је те услове испунила и Европска унија ју је уврстила на листу одобрених земаља.
То је од великог значаја за домаће сточарство и прехрамбену индустрију, јер је тиме избегнута могућност да нови прописи доведу до прекида извоза одређених производа на европско тржиште.
На које производе се правила односе?
Европски систем обухвата више категорија животиња и производа животињског порекла, међу којима су:
- говеда;
- овце и козе;
- свиње;
- живина;
- производи аквакултуре;
- млеко;
- јаја;
- мед;
- узгајана дивљач и друге прописане категорије.
Важно је, међутим, да се одобрење посматра по конкретној врсти животиње или производа. Само присуство једне државе на листи не значи аутоматски да она може да извози све категорије производа животињског порекла у ЕУ.
Од данас почињу и нове контроле на граници ЕУ
Промена није само формална.
Од 3. септембра надлежни органи на граничним контролним местима Европске уније проверавају да ли је земља порекла одобрена за конкретну врсту животиње или производа.
Проверава се и да ли прописани здравствени сертификат садржи одговарајућу потврду о поштовању ограничења употребе антимикробних лекова.
Поред документације, могуће су и провере идентитета, физичке контроле, узорковање и лабораторијске анализе.
Пошиљка која не испуњава услове може бити одбијена на граници Европске уније.
Шта ово значи за пољопривреднике у Србији?
Иако се велики део нових обавеза односи на државни систем контроле, ветеринарске службе и извозне објекте, последице се спуштају све до самог газдинства.
За сточаре постаје још важније да постоји јасна евиденција о лечењу животиња, употребљеним ветеринарским лековима, времену примене терапије и поштовању прописаних ограничења.
Другим речима, европски систем све више контролише не само финални производ већ и начин на који је он произведен.
Следљивост од газдинства до готовог производа зато постаје један од основних услова за приступ европском тржишту.
Зашто је ово важно за европске интеграције Србије?
Нова правила су добар пример шта усклађивање са Европском унијом значи у пракси.
Област ветеринарских лекова, здравља животиња и безбедности хране непосредно је повезана са Поглављем 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика.
Европска унија ову област све више развија кроз концепт „Једно здравље“ – One Health, који полази од тога да су здравље људи, здравље животиња и стање животне средине међусобно повезани.
Антимикробна резистенција управо је један од најбољих примера те повезаности.
Неодговорна или прекомерна употреба антибиотика може допринети развоју отпорних бактерија, због чега ЕУ постепено пооштрава правила не само за своје произвођаче већ и за храну која долази из трећих земаља.
Србија задржава приступ важном тржишту
За Србију је зато данашњи почетак примене нових правила важна вест.
Чињеница да је наша земља благовремено испунила услове омогућава наставак извоза одобрених категорија животиња и производа животињског порекла у Европску унију.
Истовремено, то је порука домаћим произвођачима да ће следљивост, одговорна употреба ветеринарских лекова и поуздан систем контроле имати све већи значај за конкурентност српске хране.
Европски стандарди, дакле, нису нешто што ће за Србију постати важно тек оног дана када постане чланица ЕУ.
За произвођаче који желе приступ европском тржишту, ти стандарди већ данас представљају део правила производње и трговине.