Нова Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2026–2034. године доноси важну промену у начину на који Србија планира будућност свог аграрног сектора.
Поред производње и конкурентности, све већи значај добијају климатска отпорност, заштита земљишта и вода, биодиверзитет и одрживи развој села.
Овакав правац није случајан. Србија се као кандидат за чланство у Европској унији постепено припрема за систем у којем ће њена пољопривредна политика морати да буде све ближа принципима Заједничке пољопривредне политике ЕУ – ЗПП (CAP).
Земљиште и вода постају део аграрне политике
Стратегија предвиђа мере за очување плодности земљишта, спречавање ерозије, деградације и контаминације, рационалније коришћење воде и заштиту површинских и подземних вода.
Управо су земљиште, вода и ваздух међу кључним природним ресурсима чијем одрживом управљању је посвећен један од десет основних циљева ЗПП ЕУ за период 2023–2027.
Европска политика све више полази од тога да пољопривредник није само произвођач хране, већ и управљач земљиштем и другим природним ресурсима.
Климатска отпорност – заједнички изазов Србије и ЕУ
Суше, високе температуре, поплаве и други екстремни временски догађаји показују да климатске промене већ директно утичу на економску одрживост газдинстава.
Зато Стратегија предвиђа развој климатски паметне пољопривреде, боље управљање ризицима, наводњавање и одводњавање, смањење емисија и ефикасније управљање стајњаком и органским отпадом.
Сличан приступ већ је уграђен у ЗПП ЕУ. Четврти циљ европске аграрне политике односи се управо на ублажавање климатских промена и прилагођавање њиховим последицама.
Од субвенција до плаћања за одрживе праксе
Ово је важно и због будућег система подстицаја.
У ЕУ је 25% средстава за директна плаћања у периоду 2023–2027. намењено еко-шемама, којима се пољопривредници подстичу да добровољно примењују праксе корисне за климу, животну средину и добробит животиња.
Најмање 35% средстава за рурални развој у оквиру ЗПП усмерено је на мере повезане са животном средином и климом.
То показује правац у којем би се, са приближавањем Србије ЕУ, могао постепено развијати и домаћи систем подршке – од субвенционисања саме производње ка снажнијем подстицању инвестиција и одрживих производних пракси.
Рурални развој није само пољопривреда
Европски модел руралног развоја не завршава се на њиви. ЗПП подржава покретање руралних бизниса, младе пољопривреднике, сарадњу, размену знања, иновације и локални развој.
И нова Стратегија Србије препознаје потребу да се развој пољопривреде повеже са економском и демографском одрживошћу села.
То је посебно важно за Србију, где пражњење руралних подручја и недостатак генерацијске обнове постају једнако озбиљан проблем као и продуктивност саме пољопривреде.
Приближавање ЕУ почиње и на газдинству
Нова Стратегија показује да се правци српске и европске аграрне политике постепено приближавају.
То не значи да је Србија већ применила систем ЗПП ЕУ. Али значи да ће европске интеграције све више бити видљиве и на самим газдинствима – кроз услове за подстицаје, инвестиције, заштиту земљишта и вода, добробит животиња, климатске мере и стандарде производње.
Зато пут српске пољопривреде ка ЕУ није само питање отварања и затварања преговарачких поглавља. То је постепена промена начина на који производимо храну, користимо природне ресурсе и развијамо наша села.
Извори: