Европска комисија је 22. октобра 2026. године отворила нови позив IMCAP 2027 за финансирање комуникационих и информативних пројеката посвећених Заједничкој пољопривредној политици Европске уније – CAP-у. Позив је посебно интересантан пољопривредним удружењима, организацијама цивилног друштва, медијима, образовним организацијама и комуникационим агенцијама које знају како сложене европске политике приближити пољопривредницима и грађанима.
Шта је IMCAP?
IMCAP – Information Measures relating to the Common Agricultural Policy – програм је Европске комисије намењен подршци пројектима који грађанима објашњавају шта је CAP, како функционише и какав утицај има на пољопривреду, производњу хране и развој руралних подручја.
Европска комисија кроз овај програм жели да повећа видљивост подршке коју Европска унија пружа пољопривреди, али и да пољопривреднике, становнике руралних подручја и ширу јавност активније укључи у разумевање европске аграрне политике.
За позив IMCAP 2027 Европска унија обезбеђује суфинансирање у висини од 60% прихватљивих трошкова пројекта.
То значи да ово није класичан инвестициони програм за куповину трактора, механизације или изградњу објеката.
Предмет финансирања је – комуникација.
Од телевизијских емисија до подкаста, блогова и посета фармама
Посебно је занимљив широк спектар активности које могу бити део пројекта.
Европска комисија као примере наводи:
- медијске и информативне кампање;
- посете пољопривредним газдинствима;
- јавне догађаје;
- образовне садржаје;
- видео-продукцију и storytelling;
- подкасте;
- дигиталне алате;
- мобилне апликације;
- радионице и вебинаре;
- блогове и влогове.
То практично значи да добар пројекат не мора да буде класична кампања са плакатима и публикацијама.
Може да повеже пољопривреднике, медије, друштвене мреже, школе, факултете, локалне догађаје и дигиталне платформе у један комуникациони пројекат.
Ко може да конкурише?
Према информацијама Европске комисије, директни подносиоци могу бити јавна или приватна правна лица основана у државама чланицама Европске уније.
Међу потенцијалним кандидатима посебно се наводе:
пољопривредна удружења и асоцијације, невладине организације, јавне институције, медији, издавачке куће, комуникационе агенције и организације из области образовања и пољопривреде.
Ово је важно ограничење за организације из Србије.
Српска организација, само на основу тога што се бави пољопривредом или европским интеграцијама, не постаје директно прихватљив подносилац пријаве, јер Србија још није држава чланица ЕУ.
Међутим, то не значи да овај позив није релевантан за Србију.
Где је онда прилика за организације из Србије?
Управо у сарадњи са организацијама из држава чланица ЕУ.
Српске организације које већ раде са пољопривредницима, руралним заједницама, младима или медијима могу бити интересантне европским организацијама које припремају комуникационе пројекте о CAP-у.
Посебно ако могу да понуде:
приступ пољопривредницима, стручна знања, медијске и дигиталне канале, примере из праксе и искуство у комуникацији европских политика.
За организације из земаља кандидата ово може бити прилика и да боље разумеју CAP пре него што њихова земља постане чланица Европске уније.
Зашто је CAP важно објашњавати?
CAP је једна од најзначајнијих политика Европске уније, али је истовремено веома сложена.
Иза израза као што су директна плаћања, условљеност, еко-шеме, рурални развој, AKIS, LEADER или стратешки планови налазе се правила која директно утичу на живот и пословање милиона европских пољопривредника.
Проблем је што пољопривредник често не види „европску политику“.
Он види конкурс.
Види услов који мора да испуни.
Види субвенцију коју може или не може да добије.
Види нову обавезу у производњи.
Управо ту добри комуникациони пројекти имају највећу вредност – да сложену политику преведу на језик који пољопривредник разуме.
Добар пројекат не треба само да информише
Из критеријума које Европска комисија истиче види се још једна важна промена.
Није довољно само објавити информацију.
Добар пројекат треба јасно да покаже коме се обраћа, како ће укључити публику и какав ће мерљив комуникациони резултат остварити.
То значи да би, на пример, пројекат могао да повеже серију видео-прича са европских фарми, интервјуе са младим пољопривредницима, вебинаре о CAP-у, интерактивни дигитални садржај, локалне догађаје и медијску кампању.
Уместо поруке „CAP постоји“, циљ би био да грађанин разуме:
шта CAP конкретно мења на фарми, у селу, на тржишту хране и у животној средини.
Португалски пример показује шта ЕУ тражи
Европска комисија као пример успешне праксе издваја пројекат Com-Pacto из Португала.
Пројекат је користио различите канале – од активности са ученицима и образовних игара до локалних сајмова, Instagram интервјуа са произвођачима, универзитетских активности, радионица, вебинара и телевизијских садржаја.
Посебно су представљане одрживе пољопривредне праксе, иновације и органска производња.
То добро показује шта се очекује од савременог комуникационог пројекта:
не један догађај или публикација, већ комбинација канала која исту тему приближава различитим групама.
Зашто је овај позив занимљив Србији?
Србија се налази у процесу усклађивања са CAP-ом кроз приступне преговоре и Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој.
Зато комуникација о CAP-у код нас има можда чак и додатну вредност.
Српски пољопривредници треба постепено да разумеју систем у који би домаћа аграрна политика требало да се интегрише.
Шта је „активни пољопривредник“?
Како функционишу директна плаћања?
Шта су еко-шеме?
Како се контролише коришћење земљишта?
Каква је улога IACS-а и LPIS-а?
Како функционишу LEADER и локалне акционе групе?
Шта CAP доноси младим пољопривредницима?
То више нису само питања за пољопривреднике у Француској, Немачкој или Италији.
То су теме о којима ће све више морати да разговарају и пољопривредници у Србији.
Прилика за повезивање организација из Србије и ЕУ
Зато IMCAP 2027 треба посматрати и као сигнал организацијама из Србије које већ раде на европским интеграцијама у пољопривреди.
Вреди тражити партнере међу пољопривредним организацијама, медијима, факултетима и организацијама цивилног друштва из држава чланица ЕУ које припремају пројекте за овај позив.
Србија може да понуди веома занимљиву перспективу:
како CAP изгледа из угла земље кандидата чији пољопривредници се постепено припремају за европски систем аграрне политике.
То може бити добра основа за заједничке медијске садржаје, размену искустава, студијске посете, приче са газдинстава и комуникацију са младим пољопривредницима.
CAP треба приближити људима
IMCAP 2027 показује да Европска унија не финансира само спровођење пољопривредне политике.
Она издваја средства и да би грађани разумели зашто та политика постоји и шта она конкретно доноси.
За организације које умеју да повежу пољопривреду, медије, образовање и европске политике то представља занимљиву прилику.
А за Србију је ово још један подсетник да припрема за CAP није само питање закона, институција и информационих система.
Потребно је припремити и саме пољопривреднике.
Јер европска аграрна политика неће бити успешно примењена ако они којима је намењена не разумеју како функционише.