Земљиште више није само ресурс на којем се производи храна. У новој европској аграрној и климатској политици његово здравље постаје једно од важних питања одрживости пољопривреде, безбедности хране и отпорности на климатске промене.
Управо томе је посвећена ЕУ мисија „A Soil Deal for Europe“ – Mission Soil, која се спроводи кроз програм Horizon Europe. Њен циљ је да до 2030. године широм Европе буде успостављено 100 Living Lab-ова и демонстрационих локација у којима ће пољопривредници, истраживачи и локалне заједнице заједно тестирати решења за обнову и очување земљишта.
Зашто ЕУ толико пажње посвећује земљишту?
Европска комисија процењује да је више од 60% земљишта у ЕУ у нездравом стању.
Ерозија, губитак органске материје, сабијање земљишта, загађење, губитак биодиверзитета и неодговарајуће управљање само су неки од проблема.
Здраво земљиште, са друге стране, задржава воду, складишти угљеник, обезбеђује хранљиве материје биљкама и доприноси отпорности производње на суше и друге климатске екстреме.
Зато заштита земљишта све више постаје и економско питање за пољопривредника.
Од европске политике до њиве
Mission Soil је тесно повезана са правцем у којем се развија Заједничка пољопривредна политика ЕУ – ЗПП/CAP.
Кроз правила условљености, еко-шемe и мере руралног развоја, европски пољопривредници већ се подстичу да примењују плодоред, одржавају покривеност земљишта, спречавају ерозију и повећавају садржај органске материје.
Подржавају се и редукована обрада, покровни усеви, диверзификација производње, агрошумарство, органска производња и боље управљање хранљивим материјама.
То показује да се европски систем подршке постепено помера ка принципу да пољопривредник, поред производње хране, пружа и важне услуге очувања природних ресурса.
Нова фаза почиње управо сада
Од 1. септембра 2026. покренуто је више нових пројеката Mission Soil.
Пројекат SOILSTICE, вредан пет милиона евра, развијаће 40 локалних модела управљања земљиштем у 11 земаља, док пројекат PSOILICY треба да ојача везу између науке и јавних политика и развој националних центара за здравље земљишта.
Посебно је занимљиво што се у оквиру Mission Soil већ отварају могућности и за Србију. Пројекат GroundWork од 1. септембра прима пријаве пољопривредника из Србије за тестирање регенеративне испаше, уз финансијску подршку до 27.000 евра по одабраном газдинству.
Шта ово значи за Србију?
Нова Стратегија пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године такође ставља већи нагласак на очување плодности земљишта, рационално коришћење природних ресурса, климатску отпорност и развој одрживих производних пракси.
То показује да се правци српске и европске аграрне политике постепено приближавају.
За пољопривреднике то може значити да ће у будућности све већи значај имати не само колико производе, већ и како управљају земљиштем.
Плодоред, органска материја, покровни усеви, спречавање ерозије, рационална обрада и очување воде могли би све више да буду повезани са системима подршке, инвестицијама и приступом европским фондовима.
Земљиште тако постепено постаје једна од кључних тачака сусрета српске пољопривреде са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ. А припрема за тај систем почиње много пре самог чланства Србије у Европској унији.