Жене имају важну улогу у европској пољопривреди, али нови подаци Eurostata показују да је њихов приступ једном од најважнијих ресурса – земљишту – и даље знатно мањи него код мушкараца. У 2023. години газдинства којима управљају жене користила су само 17,2% укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Европској унији. Иза овог процента крије се много шире питање: ко управља ресурсима, капиталом и будућношћу европских газдинстава?
Eurostat је 15. октобра 2026. године објавио нове регионалне податке о женама које управљају пољопривредним газдинствима у Европској унији.
Подаци показују велику неравнотежу.
Само 17,2% коришћеног пољопривредног земљишта ЕУ налазило се 2023. године под управљањем жена.
То је посебно занимљиво ако се упореди са другим податком Европске комисије: жене воде око 31% пољопривредних газдинстава у ЕУ.
Дакле, њихов удео у броју газдинстава знатно је већи од удела у земљишту којим управљају.
Разлог се великим делом налази у структури тих газдинстава.
Газдинства којима управљају жене знатно су мања
Према подацима Европске комисије, просечно газдинство којим управља жена има око 9 хектара, док газдинство којим управља мушкарац у просеку има око 21 хектар.
Разлика није само статистичка.
Величина газдинства често утиче на економску снагу, могућност инвестирања, приступ финансирању и способност коришћења одређених програма подршке.
Анализа Европске комисије о женама у пољопривреди додатно показује да готово три четвртине газдинстава којима управљају жене остварује мање од 8.000 евра годишње пољопривредне производње.
Према истој анализи, у 2023. години газдинства којима управљају жене остваривала су 42% мањи приход по раднику од газдинстава којима управљају мушкарци.
Зато питање положаја жена у пољопривреди није само питање броја жена које се баве овом делатношћу.
Реч је и о величини ресурса којима управљају и економској снази тих газдинстава.
Огромне разлике између европских региона
Нови подаци Eurostata показују да ситуација није иста у целој Европској унији.
Од 241 региона за који су били доступни подаци, у 134 региона удео земљишта којим управљају жене био је испод европског просека од 17,2%.
На једном крају налази се холандски регион Friesland, где су жене управљале са само 2,7% коришћеног пољопривредног земљишта.
На другом је аустријски Oberösterreich, са чак 42,5%.
Релативно висок удео забележен је и у више региона Италије, Грчке, Аустрије и Шпаније.
Ове разлике показују да положај жена у пољопривреди није одређен само аграрном политиком.
На њега утичу и начин наслеђивања земљишта, породична структура газдинства, приступ финансијама, традиција и економске могућности у руралним срединама.
Ко је заправо „управник газдинства“?
Важно је разумети и шта статистика мери.
Eurostat под управником газдинства подразумева особу одговорну за свакодневно финансијско и производно управљање фармом – од одлуке шта ће се производити до избора рада, материјала и опреме.
Управник не мора нужно истовремено бити и власник газдинства.
Зато податак да жене управљају са 17,2% коришћеног пољопривредног земљишта не треба тумачити као податак о власништву жена над земљом.
Он показује колики део земљишта користе газдинства чијим производним и пословним одлукама управљају жене.
Зашто је приступ земљишту толико важан?
Земљиште је у пољопривреди више од производног ресурса.
Оно може бити основ за кредит, инвестицију, проширење производње и дугорочно планирање газдинства.
Ако неко управља малом површином, теже достиже економију обима и теже оправдава велике инвестиције у механизацију, наводњавање, складиштење или прераду.
У систему у којем је значајан део подршке повезан са површином, величина газдинства може утицати и на укупан обим јавне подршке.
Зато је важно посматрати не само колико жена учествује у пољопривреди, већ и каквим ресурсима располажу.
И CAP све више препознаје овај проблем
Заједничка пољопривредна политика ЕУ за период 2023–2027 омогућава државама чланицама већи простор да у својим стратешким плановима развијају циљане мере за жене у пољопривреди и руралној економији.
Ипак, подаци показују да структурне разлике нису нестале.
Према анализи Европске комисије, жене представљају око 31% корисника CAP подршке, али добијају око 15% укупних плаћања.
Један од разлога је управо структура подршке повезана са величином газдинства.
Ако жене у просеку управљају мањим газдинствима, систем плаћања заснован на површини природно производи и разлику у износима подршке.
То отвара важно питање за будући CAP:
да ли је довољно да жене имају формално једнак приступ мерама или су потребни инструменти који узимају у обзир њихов реалан приступ земљишту, капиталу и инвестицијама?
Постоји и један охрабрујући сигнал
Слика ипак није потпуно негативна.
Европска комисија наводи да жене чине око 38% нових управника газдинстава.
То може указивати на постепену промену структуре европске пољопривреде.
Истовремено, међу пољопривредницима млађим од 40 година око 26% су жене.
Зато се питање положаја жена све више повезује са још једним великим изазовом европске пољопривреде – генерацијском обновом.
Ако Европа жели више младих људи који преузимају газдинства, онда не може занемарити половину потенцијалне нове генерације пољопривредника.
Шта ови подаци могу значити за Србију?
Иако податак од 17,2% описује Европску унију, питања која отвара веома су релевантна и за Србију.
И код нас је важно разликовати неколико ствари:
ко ради на газдинству, ко је формално носилац газдинства, ко поседује земљиште и ко стварно доноси пословне одлуке.
То нису увек исте особе.
Жене могу имати изузетно важну улогу у производњи, преради, продаји и функционисању породичног газдинства, а да истовремено немају формалну контролу над земљиштем или инвестиционим одлукама.
Зато би и у Србији било корисно аграрну политику све више заснивати на подацима који показују не само број жена регистрованих у систему већ и њихов приступ земљишту, инвестицијама, кредитима, подстицајима и управљању газдинством.
Од посебних конкурса до системске политике
Подршка женама у пољопривреди често се своди на посебне конкурсе или додатне бодове приликом оцењивања инвестиционих пројеката.
То може бити корисно, али нови европски подаци показују да је проблем дубљи.
Ако жена управља газдинством од девет хектара, док је просек газдинства којим управља мушкарац више него двоструко већи, онда једнак конкурс не значи нужно и једнаку почетну позицију.
Зато политика подршке мора да разматра и приступ земљишту, финансијама, знању, саветодавним услугама, удруживању и тржишту.
Посебно је важно омогућити женама да развијају економски одржива газдинства, а не само да формално постану њихове носитељке.
2026. је Међународна година жена пољопривредница
Објављивање ових података има додатну симболику.
Уједињене нације прогласиле су 2026. годину Међународном годином жена пољопривредница, са циљем да се истакне улога жена у читавом ланцу производње хране и укаже на препреке које и даље ограничавају њихове могућности.
Eurostat-ових 17,2% зато није само статистички податак.
Он показује колико простора још постоји за промене.
Будућност европског села не зависи само од тога колико ће младих остати у пољопривреди, колико ће технологија бити уведено или колико ће новца бити издвојено кроз CAP.
Зависиће и од тога ко има приступ земљишту, капиталу и праву да доноси одлуке.
Ако Европа, а са њом и Србија, жели успешну генерацијску обнову села, онда веће економско оснаживање жена у пољопривреди не може бити споредна тема.
Оно постаје један од услова одрживости самог села.