Европска унија постепено пооштрава услове под којима храна произведена ван ЕУ може да стигне до европских потрошача. За Србију, којој је ЕУ најважније извозно тржиште и која истовремено усклађује своје прописе са европским законодавством, ове промене имају посебан значај.
Основни принцип је јасан: храна која се увози у ЕУ мора да испуњава високе стандарде безбедности, без обзира на земљу порекла.
Контрола почиње пре границе
Европски систем не заснива се само на контроли производа када стигне на границу.
Од земаља извозница захтевају се одговарајући системи службених контрола, сертификати и, за одређене категорије производа, могућност европских провера и аудита система производње и контроле.
Посебна пажња посвећује се остацима пестицида, ветеринарских лекова, контаминентима, здрављу животиња и биља и следљивости хране.
Код пестицида је правило посебно важно за произвођаче воћа и поврћа: максимално дозвољени нивои остатака – MRL – примењују се и на храну произведену у ЕУ и на увезену храну.
Више није важно само шта производ садржи
Европска политика иде и корак даље.
Добар пример су два неоникотиноидна пестицида – клотианидин и тиаметоксам. ЕУ је снижавање дозвољених остатака ових супстанци повезала и са заштитом опрашивача и животне средине, а нова правила постају применљива током 2026. године.
То показује правац у којем се европска политика развија: поред безбедности финалног производа, све већи значај добијају и одрживост производње и њен утицај на животну средину.
Шта то значи за произвођача у Србији?
За пољопривреднике који производе за тржиште ЕУ све важнији постају правилна употреба средстава за заштиту биља, вођење евиденције третмана, следљивост, поштовање каренце и контрола остатака пестицида.
За произвођаче хране животињског порекла важни су и употреба ветеринарских лекова, здравље и добробит животиња, хигијена и систем службених контрола.
Србија је већ направила један значајан корак: у јуну 2026. уврштена је међу земље које испуњавају нове захтеве ЕУ у погледу контроле употребе антимикробних лекова, што омогућава наставак извоза одређених животиња и производа животињског порекла на европско тржиште.
Поглавље 12 постаје видљиво на газдинству
Све ове промене директно су повезане са Поглављем 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика у процесу приступања Србије Европској унији.
Усклађивање зато није само посао државних институција.
Оно постепено стиже до самог произвођача – кроз начин употребе пестицида и ветеринарских лекова, евиденције, следљивост, лабораторијске контроле, хигијену и стандарде производње.
За српску пољопривреду то представља изазов, али и прилику.
Газдинства која се раније прилагоде европским захтевима имаће бољу позицију не само за извоз у ЕУ, већ и на домаћем тржишту на којем ће се стандарди постепено приближавати европским.
Зато европске стандарде не треба посматрати само као нову обавезу. Они све више постају услов конкурентности и приступа једном од највећих тржишта хране на свету.