Европска унија припрема измене правила о органској производњи, сертификацији, означавању и увозу органских производа. Преговори о изменама Уредбе (ЕУ) 2018/848 ушли су у важну фазу, а 12. октобра 2026. Специјални комитет за пољопривреду Савета ЕУ разматра припрему за наредни тријалог са Европским парламентом.
За Србију су ове промене посебно значајне јер могу утицати на услове под којима домаћи органски производи долазе на тржиште Европске уније.
Зашто ЕУ мења правила?
Европска комисија предложила је циљане измене постојећег система како би правила била једноставнија за произвођаче, али и како би се јасније разликовали производи који у потпуности испуњавају правила ЕУ од производа из трећих земаља који се пласирају на основу других режима.
Посебно осетљиво питање је коришћење зеленог органског логоа ЕУ.
Савет ЕУ у својој преговарачкој позицији подржава принцип да производ из треће земље који се ослања само на систем признат као еквивалентан европском не би аутоматски могао да користи органски лого ЕУ. За коришћење европске ознаке били би потребни додатни производни и контролни услови који производ приближавају захтевима који важе у самој Унији.
Међу областима које се помињу су одрживо управљање земљиштем, добробит животиња, одржива исхрана животиња и методе прераде са ограниченом употребом вештачких инпута.
Шта то значи за Србију?
Важно је направити разлику између Србије и земаља чији су национални системи органске производње признати као еквивалентни систему ЕУ.
Србија није међу 11 земаља које тренутно имају такав статус. За произвођаче и извознике из Србије важан је систем контролних тела која Европска комисија признаје за сертификацију оператера у трећим земљама у складу са Уредбом 2018/848.
Европска комисија је, поред тога, већ спроводила посебне провере система производње и контроле органских производа намењених извозу из Србије у ЕУ.
Због тога промене које се сада припремају треба пажљиво пратити, али не треба закључити да ће српски органски производи изгубити приступ европском тржишту.
Напротив, кључно питање биће које услове производ и систем контроле морају да испуне да би органска храна из Србије могла да се пласира и означава у складу са европским правилима.
Стандарди постају важни колико и сертификат
Правци реформе показују да органска производња у ЕУ све више подразумева не само формално поседовање сертификата већ и доказивање начина производње и контроле.
То за произвођаче који желе приступ европском тржишту значи још већи значај добре евиденције производње, следљивости, контроле употребљених инпута, начина управљања земљиштем и, код сточарске производње, поштовања стандарда добробити животиња.
Истовремено, предложена реформа садржи и мере за поједностављење система, посебно за мање произвођаче и групе оператера.
Прилика за српске органске произвођаче
Строжи и јаснији европски стандарди не морају бити само препрека. За произвођаче који се на време прилагоде они могу представљати и конкурентску предност.
Органска производња остаје важан део европске пољопривредне политике, док потрошачи очекују да зелени органски знак ЕУ гарантује јасно дефинисан начин производње и поуздан систем контроле.
За Србију је зато важно да домаћи систем сертификације, контроле и подршке произвођачима настави да се приближава европском систему.
То је важно не само због извоза већ и због процеса приступања Европској унији и постепеног усклађивања пољопривредне и прехрамбене политике са европским правилима.
Правила још нису коначна
Важно је нагласити да измене о којима се тренутно разговара још нису коначно усвојене. Савет ЕУ и Европски парламент усаглашавају своје позиције, па се поједини детаљи могу променити до постизања коначног договора.
За произвођаче и извознике органске хране из Србије зато ће бити важно да прате исход преговора.
Порука је, међутим, већ сада јасна: приступ европском тржишту органске хране све више ће зависити од способности произвођача и система контроле да докажу да се иза ознаке „органско“ заиста налази производња која испуњава високе европске стандарде.