Како би конкурисали за средства из ИПАРД програма, пољопривредници морају да имају бизнис план. Одлука је на њима да ли ће сами да га направе или ће да ангажују консултантску кућу. Консултантске услуге дозвољене у ИПАРД-у и за њих се може тражити повраћај средстава.
Произвођачи који планирају да улажу у нове засаде, опрему и објекте на пољопривредном газдинству, могу до 24. маја да конкуришу за бесповратна средства из Европског фонда ИПАРД III. Током априла биће расписан и конкурс за инвестиције у прераду и маркетинг, а почетком јуна за инвестиције у сеоски туризам.
ИПАРД није никакав баук, људи треба да буду охрабрени да аплицирају, каже за РТС пројектни менаџер делегације ЕУ у Србији Андреј Папић.
Око 580 милиона евра европског новца и новца који је обезбедила наша држава до 2027. године може да уђе у српски аграр. Папић напомиње да званичне информације о аплицирању за ИПАРД пројекте пољопривредници могу наћи на сајту Министарства пољопривреде.
“Када ИПАРД одобри пројекат, пољопривредници могу ући у инвестицију, не гледа се да ли ће новац уложити из кредита или сопствена средства и после тога подносе захтев за повраћај средстава, који може да износи до 75 одсто“, каже Папић.
Како би конкурисали за средства, пољопривредници морају да имају бизнис план. Папић каже да пољопривредници морају сами да донесу одлуку да ли ће сами да га направе или ће да ангажују консултантску кућу и истиче да су познати примери пољопривредника који су сами састављали апликацију и добили средства. Напоменуо је да на сајту Министарства пољопривреде постоји списак консултантских кућа. Папић каже да су консултантске услуге дозвољене у ИПАРД-у и за њих се може тражити повраћај средстава.
Када је реч о разумевању банака према ИПАРД-у, он каже да постоји простор да сви боље разумеју процес ИПАРД-а, а неке банке позитивно гледају на ИПАРД приликом одобравања кредита, али не постоји могућност да се улази у пословну политику банака.
“Грешке које се најчешће дешавају па пољопривредник не добије средства ИПАРД-а су те да нису подмирени порези према држави или грешке приликом плаћања. Плаћало се са туђег рачуна или није целокупна сума плаћена са рачуна“, истакао је пројектни менаџер делегације Европске уније у Србији.
“ИПАРД није никакав баук, људи треба да буду охрабрени да аплицирају, да уложе одређени труд и на крају ће се то исплатити“, каже Папић. У априлу креће позив за меру три – прерада и маркетинг. Напомиње да за ову меру могу да аплицирају правна лица, јер то није мера за физичка лица. Мера седам креће у јулу – рурални туризам. Папић каже да је ова мера намењена свима који су у тој активности и онима који хоће да уђу у рурални туризам.
Фото: Facebook/ЕУ у Србији