Ниска откупна цена млека, све већи трошкови производње и потреба да се малим газдинствима обезбеди одржив опстанак на селу поново су отворили питање прераде млека на самим фармама. Управо та тема била је у фокусу дводневне обуке „Од млека до тржишта – знање, прерада и удруживање сеоских сирара Србије“, одржане 8. и 9. маја у Сјеници и у селу Аљиновићи
Обука је реализована у оквиру пројекта ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији, који спроводи Београдска отворена школа са конзорцијумом невладиних организација, као наставак претходне online едукације, а окупила је произвођаче млека, мале прерађиваче, представнике удружења и стручњаке из области технологије млека. Током два дана учесници су имали прилику да чују више о производњи сирева, законској регулативи, технологији прераде млека, али и о примерима добре праксе из Србије и региона.
Посебан значај имао је практични део обуке, одржан у млекари „Весмлек“ у селу Аљиновићи, где су учесници могли да виде комплетан процес производње белог крављег меког сира са зрењем, као и основне лабораторијске технике рада. За многе мале произвођаче, управо такви сусрети представљају најконкретнији начин да процене шта је реално могуће урадити на сопственом газдинству.
Од сировог млека до производа са додатом вредношћу
Како истиче Оливер Алексић, члан Управног одбора Удружења Млади пољопривредници Србије, циљ обуке био је да се мали произвођачи млека повежу, едукују и охрабре да размишљају о преради на газдинству.
„Тема није случајно била млечно говедарство, прерада млека и технологија процеса, али и удруживање сеоских сирара. Идеја је да научимо и повежемо оне који производе млеко на својим фармама, посебно мала пољопривредна газдинства, како да дођу до крајњег производа – квалитетног сира који долази директно са фарме“, наводи Алексић.
Он додаје да овакви примери имају посебан значај у крајевима који располажу великим површинама под пашњацима и ливадама, али их не користе у довољној мери. Према његовим речима, млечно говедарство на испусту, као и козарство и овчарство, имају велики потенцијал, нарочито у брдско-планинским подручјима, али је један од највећих изазова недостатак радне снаге.
„У овом крају постоји изобиље пашњака и ливада. То је огроман потенцијал, али недовољно искоришћен. Овакви индивидуални примери, који откупљују млеко од малих фармера и прерађују га, могу да затворе круг и помогну малима да опстану“, оцењује Алексић.
Удруживање као предуслов за опстанак малих произвођача
Једна од важних тема обуке било је и формирање Удружења сеоских сирара Србије, које би требало да окупи произвођаче, прерађиваче, стручњаке и све оне који желе да развијају традиционалну и занатску производњу сирева.
Према речима Алексића, такво удружење могло би да има важну улогу у едукацији, повезивању, брендирању и пласману производа, али и у изградњи поверења између произвођача и купаца.
„Врло је важно скратити ланац од произвођача до потрошача. Када се производи праве од свежих сировина, на самом газдинству, и када купац зна ко стоји иза тог производа, гради се поверење. Најбољи модел за локалну продају јесте повезивање са туристичком понудом краја“, каже Алексић.
На тај начин, додаје, мали произвођачи хране, сеоска туристичка домаћинства и локалне заједнице могу заједно да развијају понуду која оставља већу вредност у руралном простору.
Сличан став има и Душан Ивановић из Еколошког друштва „Драгачево“ из Гуче, организације која се скоро три деценије бави руралним развојем, едукацијом и подршком опстанку села.
Он истиче да је циљ обуке био да се постојећим произвођачима и прерађивачима млека пренесу нова знања, информације и вештине, али и да се процес настави кроз студијско путовање у Словенију, где ће учесници имати прилику да виде примере одрживог сточарства, задружних млекара и система оцењивања квалитета пољопривредних производа.
„Квалитет пољопривредних производа једина је потенцијална предност малих произвођача на тржишту у односу на велике индустријске произвођаче, који имају предност у обиму производње и нижим ценама“, наглашава Ивановић.
Прерада као одговор на кризу у млекарству
Саговорници оцењују да се у јавности, упркос вишегодишњим проблемима у млекарству, недовољно говорило о преради млека као једном од начина да се ублаже последице ниских откупних цена.
Ивановић објашњава да прерада има вишеструке користи: смањује притисак на сировинско тржиште, продужава трајност производа, повећава његову вредност и скраћује пут до купца.
„Када прерадите млеко, ви продужавате живот производа и додајете му вредност. То је вишеструко корисно. Желимо да охрабримо произвођаче да уђу у процес производње онога што су некада радиле наше баке и преци“, каже Ивановић.
Према његовим речима, будуће Удружење сеоских сирара требало би управо да се бави разменом знања, практичних искустава и подршком традиционалној и занатској преради млека у Србији.
Газдинства већ траже свој пут
Међу учесницима обуке била је и Ивана Јанковић, власница сеоског туристичког пољопривредног газдинства „Јанковић“ из села Лазац код Краљева. Њено породично газдинство бави се млечним говедарством, товом бикова, а однедавно и сеоским туризмом, са смештајем и исхраном.
На газдинству имају око 60 грла, од чега је 30 млечних крава. Део млека већ прерађују у кућним условима, али највећи део и даље предају млекари.
„Разлог због ког смо дошли на едукацију јесте ниска цена млека. Циљ нам је да у будућности отворимо мини млекару, где бисмо правили полутврде и тврде сиреве, како бисмо наше млеко прерадили и продавали по бољој цени“, каже Јанковић.
Додаје да тренутно могу да прераде око 50 литара млека дневно, углавном у зимском периоду када је мање других послова на газдинству. Ипак, план о мини млекари већ постоји, а велико охрабрење представљају стручна подршка и искуства произвођача који су тај пут већ прошли.
„Много значи када вам неко ко има практично искуство покаже шта је потребно урадити, а шта није. Тако се избегну грешке и непотребни трошкови“, каже Јанковић.
Она истиче и значај удруживања, јер појединачни произвођачи тешко могу да промене свој положај на тржишту.
„Ако се удружите, можете нешто да промените. Као појединац не можете много. Кроз удружење се добијају искуство, знање и упозорења на грешке које су други већ прошли“, наводи она.
Млади се враћају на село, али траже одржив модел
Посебну пажњу на обуци привукли су и Иван и Александра Бајић из села Вукошић, млади брачни пар који је градски живот заменио селом. Тренутно производе 80 до 90 литара млека дневно и предају га млекари, али размишљају о преради као наредном кораку.
„Цена млека је мала. Да бисмо се развијали као породица, домаћинство и газдинство, морамо или повећавати производњу млека или доћи до крајњег производа – сира, кајмака или нечег сличног“, каже Иван Бајић.
Александра додаје да су на обуку дошли како би научили више о производњи сира и добили основу за неки будући почетак. За њих је, како кажу, посебно важно то што су видели да процес, иако на први поглед делује захтевно, није недостижан.
„Највише смо добили самопоуздање. Видимо да ништа није немогуће, иако се из ове перспективе тако чини“, истиче Иван.
Они су заинтересовани и за будуће Удружење сеоских сирара, јер сматрају да је то права подршка за мале прерађиваче који желе да раде у оквиру сопствених фарми, од сопственог млека.
Локални производи, туризам и поверење купаца
Закључак дводневне обуке био је да мали произвођачи млека у Србији имају простор за развој, али да им је потребна стручна подршка, јаснији пут кроз прописе, бољи приступ тржишту и организовано удруживање.
Прерада млека на газдинству не може бити решење за све, али за део малих произвођача може представљати начин да изађу из зависности од откупне цене сировог млека и да на тржишту наступе са производом веће вредности. Посебно тамо где постоје пашњаци, традиција сточарства, сеоски туризам и локална потражња, сир и други млечни производи могу постати важан део одрживог руралног развоја.
Управо зато порука из Сјенице и Аљиновића није била само технолошка, већ и развојна: будућност малих млечних газдинстава не зависи само од количине произведеног млека, већ и од знања, удруживања, квалитета и способности да производ са фарме пронађе пут до купца.
Извор: Agronews