Србија је добила нову Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период 2026–2034. године, документ који би требало да одреди правац развоја домаће пољопривреде у наредних осам година.
Посебно је важно што се велики број планираних промена поклапа са принципима на којима се заснива Заједничка пољопривредна политика Европске уније – ЗПП (CAP).
Од субвенција ка инвестицијама?
Једна од најважнијих најављених промена односи се на реформу система подстицаја. Стратегија предвиђа да већи део јавне подршке буде усмерен ка инвестицијама, модернизацији производње, иновацијама и дугорочној одрживости пољопривредних газдинстава.
То је важан правац приближавања европском моделу. ЗПП ЕУ, поред подршке приходима, све већи значај даје конкурентности, инвестицијама, руралном развоју, заштити животне средине, климатској отпорности, генерацијској обнови и знању.
Климатска отпорност постаје део аграрне политике
Нова Стратегија посебну пажњу посвећује климатским променама. Предвиђени су програм наводњавања и одводњавања, климатски паметна пољопривреда и боље управљање природним ресурсима.
Истовремено се наглашавају очување плодности земљишта, рационално коришћење воде, смањење емисија, очување биодиверзитета, развој органске и регенеративне производње и боље управљање стајњаком и органским отпадом.
Ови циљеви су блиски правцу којим се већ креће европска пољопривреда, где су климатске и еколошке мере саставни део ЗПП.
Јачи положај пољопривредника на тржишту
Стратегија предвиђа и промене у организовању произвођача, модернизацију пијаца, примену тржишних стандарда за поједине групе производа и увођење омбудсмана за храну.
И овде је видљива сличност са ЗПП, чији је један од десет кључних циљева јачање положаја пољопривредника у ланцу вредности.
Значајна је и намера да се саветодавне службе интегришу у АКИС – систем пољопривредног знања и иновација, што је концепт који већ има важно место у европској аграрној политици.
Шта следи?
Само усвајање Стратегије, међутим, не значи да су реформе спроведене.
Њени циљеви треба да буду преточени у Национални програм за пољопривреду, Национални програм руралног развоја и трогодишње акционе планове. Први акциони план односиће се на период 2026–2028. године.
Управо ће начин финансирања и спровођења тих мера показати колико ће Србија заиста променити модел аграрне политике.
Нова Стратегија показује да се правац развоја српске пољопривреде постепено приближава принципима ЕУ: више инвестиција и знања, већа конкурентност, јачи рурални развој и све већи значај климатских и еколошких стандарда.
За пољопривреднике то значи да европске интеграције више нису само питање преговора са Бриселом. Оне ће се све више видети и на самом газдинству – кроз начин производње, инвестиције, стандарде и услове за добијање подршке.