Управа за аграрна плаћања објавила је листу 147 одобрених ИПАРД пројеката за инвестиције у прераду и маркетинг у пољопривреди и рибарству. Инвеститорима који пројекте успешно реализују биће враћено 50 одсто уложених средстава из европског фонда
Ипак, поред одобрених пројеката, на листи је још 137 оних који су остали „испод црте”, док додатну забринутост изазива чињеница да је први јавни позив за ову меру ИПАРД-а расписан још у фебруару прошле године.
Ђорђе Теофиловић, председник Удружења аграрних консултаната Србије, каже за РТС да је интересовање за ИПАРД значајно порасло, као и да су почетни страхови произвођача и инвеститора у великој мери превазиђени. Међутим, упозорава да надлежне институције морају брже да реализују програм који је важан за унапређење домаћег прехрамбеног и руралног сектора.
„Почетни проблеми, попут компликоване папирологије и захтевне контроле, су превазиђени. ИПАРД није баук, није ништа недостижно. То је програм који не уводи нова правила, већ тражи да се постојећа правила поштују”, рекао је Теофиловић.
Према његовим речима, највећи проблем тренутно је дужина обраде јавних позива. Позив за инвестиције у физичку имовину за маркетинг и прераду расписан је у фебруару прошле године, а коначни резултати објављени су тек сада, у јуну.
„Годину и четири месеца да сазнамо који су пројекти који ће добити решења о одобрењу – то је јако много. Тек сада инвеститори добијају решења и улазе у реализацију”, навео је Теофиловић, додајући да за спорост најмање одговорности сносе сами пољопривредници.
ИПАРД је намењен и малим и великим произвођачима, пољопривредним газдинствима, задругама и правним лицима. Кроз различите мере могуће је остварити повраћај од 50 до 70 одсто инвестиције, било да је реч о набавци трактора и прикључних машина, подизању прерађивачких капацитета или улагањима у винарије, хладњаче и друге објекте.
Бизнис план као основа пројекта
Теофиловић истиче да је бизнис план темељ сваког ИПАРД пројекта. У њему мора бити јасно приказано шта је циљ инвестиције, како ће се пројекат реализовати и на који начин ће улагање допринети развоју пословања.
„Подстицаји су јако велики, крећу се од милион евра у примарној производњи до 1,3 милиона евра у преради. Онај ко прегледа документацију и одобрава та средства мора да разуме бизнис и да кроз бизнис план види да се та средства могу оправдати”, објаснио је Теофиловић.
Пољопривредници и инвеститори бизнис план могу да припреме сами, али и уз помоћ Пољопривредне саветодавне и стручне службе или консултантских кућа. Трошкови консултаната спадају у прихватљиве трошкове и могу бити надокнађени кроз ИПАРД.
Новац мора прво да се обезбеди
Европска унија, уз суфинансирање државе, враћа од 50 до 70 одсто вредности инвестиције, али остатак новца инвеститор мора да обезбеди сам, из сопствених средстава или кредитом.
Када добије решење о одобрењу пројекта, корисник може да користи и авансну исплату – односно да половину одобреног подстицаја добије унапред, уз банкарску гаранцију.
Према речима Теофиловића, тржиште пољопривредних кредита у Србији је развијено, а банке препознају ИПАРД као прилику за финансирање. Каматне стопе зависе од преговора и процене ризика, а најчешће се крећу од четири до шест одсто, док код ризичнијих клијената могу бити и више.
Као прихватљив извор финансирања за ИПАРД тренутно се признају субвенционисани кредити Министарства пољопривреде, док покрајинске субвенције, средства Гаранцијског фонда и Развојног фонда Србије за сада нису прихватљиви као извор финансирања.
ИПАРД програм за период од 2021. до 2027. године Србији ставља на располагање 270 милиона евра за развој пољопривреде, прераде и руралних подручја. До сада је, међутим, исплаћено тек око 10 милиона евра, док су издата решења за још око 50 милиона евра.
Управо због тога, саговорници из сектора оцењују да је кључно да се процедуре убрзају, како би новац из европских фондова брже стизао до произвођача и инвеститора, а домаћи прехрамбени сектор добио снажнији развојни замах.
Извор: Agronews