ЕУ улази у конкретну фазу преговора о CAP-у 2028–2034: шта то значи за Србију?

  • НАСЛОВНА
  • Uncategorized
  • ЕУ улази у конкретну фазу преговора о CAP-у 2028–2034: шта то значи за Србију?

Европска унија наставља рад на правилима Заједничке пољопривредне политике за период 2028–2034. године. Предлог нове уредбе већ је предмет конкретне политичке расправе у Савету ЕУ, а правац који буде утврђен важан је и за Србију и њено усклађивање у оквиру Поглавља 11.

Европска унија улази у све конкретнију фазу обликовања Заједничке пољопривредне политике – ЗПП/CAP за период 2028–2034. године.

Специјални комитет за пољопривреду Савета ЕУ наставља разматрање предлога нове уредбе којом треба да буду утврђени услови за спровођење подршке пољопривреди у наредном европском буџетском периоду.

То показује да расправа више није само на нивоу општих визија о томе како би европска пољопривреда требало да изгледа после 2027. године. Пред државама чланицама сада је конкретан законодавни предлог о коме се постепено обликују политичке позиције.

Шта се заправо преговара?

Европска комисија предложила је нову уредбу којом би се утврдили услови за спровођење подршке у оквиру CAP-а од 2028. до 2034. године.

Будућа политика треба да одговори на неколико великих изазова: обезбеђивање стабилнијих прихода пољопривредника, конкурентност производње, генерацијску обнову, климатске и тржишне ризике, заштиту природних ресурса и виталност руралних подручја.

Истовремено, један од циљева је поједностављивање система и смањивање административног оптерећења за пољопривреднике и институције.

Управо зато је важно пратити не само колико ће новца бити доступно, већ и ко ће имати право на подршку, под којим условима и за које врсте активности.

Ко је „активни пољопривредник“?

Једно од питања које ће бити посебно важно у будућем систему јесте усмеравање подршке онима који се стварно баве пољопривредом.

За Србију је ово веома значајна тема.

Домаћи систем подстицаја такође ће у наредним годинама морати све прецизније да одговори на питање ко је стварни пољопривредни произвођач и на који начин јавна средства треба усмерити ка газдинствима која активно производе храну и одржавају пољопривредно земљиште.

Зато расправу о будућем CAP-у треба посматрати и као сигнал у ком правцу би могао да се развија систем подршке пољопривреди у Србији.

Млади и генерацијска обнова

Још један велики изазов европске пољопривреде јесте старење носилаца газдинстава.

Без младих који ће преузимати постојећа и оснивати нова газдинства тешко је говорити о дугорочно одрживој производњи хране.

Због тога генерацијска обнова заузима важно место у предлогу будуће политике.

То је посебно релевантно за Србију, где су приступ земљишту и капиталу, почетне инвестиције, стамбено питање и економска одрживост живота на селу међу препрекама са којима се млади пољопривредници суочавају.

Будући европски модел зато треба пратити и из угла могућности да се слични инструменти постепено развијају у домаћој аграрној политици.

Од субвенције ка отпорнијем газдинству

Нови CAP треба све више да одговара и на климатске и тржишне ризике.

Суше, поплаве, екстремне температуре, болести животиња и биљака, али и нагле промене цена репроматеријала и пољопривредних производа показују да класични модел подршке више није довољан.

Зато ће све важнији бити механизми који пољопривреднику помажу да управља ризиком и учини газдинство отпорнијим, а не само да надокнади штету након што проблем већ настане.

За Србију би то могло бити посебно важно имајући у виду све чешће суше и друге последице климатских промена.

Шта ће бити са руралним развојем?

CAP није само политика субвенционисања производње.

Он представља и један од главних инструмената Европске уније за развој руралних подручја.

Зато ће бити важно пратити како ће у новом систему бити позициониране инвестиције у газдинства, прерада хране, диверзификација прихода, рурално предузетништво, иновације, дигитализација и развој локалних заједница.

За Србију је ово посебно значајно јер се део тих принципа већ упознаје кроз IPARD.

Међутим, IPARD је претприступни инструмент. Будуће чланство подразумевало би прелазак на знатно шири систем CAP-а.

Зашто Србија треба да прати преговоре већ сада?

Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој – једно је од најсложенијих поглавља у процесу приступања Европској унији.

Србија мора да развија институције, системе плаћања, контроле, регистре и механизме управљања који ће једног дана моћи да функционишу у оквиру CAP-а.

Али ту постоји важан изазов.

Док се Србија усклађује са постојећим системом, сама Европска унија већ мења правила за период после 2027. године.

Зато наше припреме не би требало да буду усмерене искључиво на CAP какав постоји данас.

Неопходно је пратити и CAP који тек настаје.

Правила за период 2028–2034. пишу се сада

Предлог нове уредбе још није коначан пропис.

Пред Европском унијом је законодавни процес током којег ће државе чланице у Савету и Европски парламент разматрати и мењати предлог Европске комисије.

Зато се поједина решења током преговора могу значајно променити.

Ипак, управо сада се отвара период у којем ће се одлучивати о основној архитектури европске пољопривредне политике за наредну деценију.

За Србију је то прилика да на време анализира европске промене и постави важно питање:

Да ли домаћу аграрну политику развијамо само према правилима која важе данас или се истовремено припремамо за CAP који ће важити од 2028. године?

Одговор на то питање биће важан не само за процес приступања Европској унији, већ и за то колико ће српски пољопривредници бити спремни да једног дана равноправно функционишу у систему Заједничке пољопривредне политике.