Aко се све више говори о одрживој пољопривреди и потреби очувања земљишта, Србија је и даље међу европским земљама са најмањим уделом органске производње. Последњи подаци Еуростата показују да се органска производња у Србији одвија на мање од један одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта
Како преноси портал Клима101, Србија се налази на самом зачељу Европе када је реч о уделу органске производње у укупно коришћеном пољопривредном земљишту. Према последњим доступним подацима Еуростата, органска производња у Србији обухвата свега 0,83 одсто укупних пољопривредних површина.
У конкретним бројкама, последњи попис пољопривреде из 2023. године показао је да Србија има нешто више од 3,2 милиона хектара коришћеног пољопривредног земљишта, док се органска производња одвија на свега 27.550 хектара.
По том показатељу, Србија се сврстава међу земље са најмањим уделом органске производње у Европи, уз Турску, Малту, Северну Македонију и Албанију. Истовремено, у бројним европским земљама, али и у делу региона, органска производња заузима знатно већи простор, док у Италији њен удео достиже готово 20 одсто.
Иако органска производња у Србији постоји више од четврт века, она је и даље присутна на веома малим површинама. Како је раније указала др Светлана Вујић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, разлог за то лежи у бројним правилима и законским обавезама које произвођачи морају да испуне. Она је навела да је органска производња код нас највише заступљена у сектору воћа и поврћа, док је у ратарству и даље веома мало присутна.
Последњих година у Србији се све више говори и о регенеративној пољопривреди, која акценат ставља на очување квалитета земљишта и одрживост производње. Иако се органска и регенеративна пољопривреда разликују у приступу, оба концепта усмерена су ка истом циљу — дугорочном очувању земљишта, природних ресурса и здравије животне средине.
Управо зато стручњаци све чешће указују да ће Србија, уколико жели да очува квалитет земљишта и унапреди одрживост производње, морати снажније да се окрене праксама које мање оптерећују природне ресурсе и доприносе дугорочно здравијем аграру.
Извор: Клима101