Када се у право време препознају потребе људи на терену, а знање, искуство и добра организација ставе у службу заједнице, могу настати промене које превазилазе оквире једног пројекта. Управо је прича о оснивању Удружења сеоских сирара Србије пример како подршка организацијама цивилног друштва и неформалним групама може да доведе до трајних резултата и створи темеље за дугорочни развој читавог сектора.
Један од кључних циљева ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији јесте да организацијама цивилног друштва омогући да брзо реагују на актуелне изазове у својим заједницама, али и да кроз окупљање различитих актера покрећу процесе који ће донети трајне позитивне промене. Управо се то догодило у сектору производње и прераде млека.
Последњих година произвођачи млека у Србији суочавају се са озбиљним изазовима. Ниске откупне цене, раст производних трошкова, нестабилно тржиште и све мањи број малих газдинстава довели су многе породице у ситуацију да се питају како да наставе производњу. У таквим околностима било је неопходно реаговати брзо, али не само кроз разговор о последицама кризе, већ кроз тражење одрживих решења која ће произвођачима омогућити већу економску сигурност и независност. Једно од таквих решења јесте прерада млека на газдинству и производња традиционалних сирева са већом додатом вредношћу. То није само начин да се ублаже последице кризе, већ и прилика да се очувају породична газдинства, традиционална знања и локална економија.
Полазећи управо од тих потреба које су сами произвођачи препознали, Млади пољопривредници Србије (МПС) су, као члан конзорцијума ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији, организовали дводневни тренинг „Од млека до тржишта – знање, прерада и удруживање сеоских сирара Србије“, који је одржан у Сјеници и Аљиновићима. Тренинг је окупио произвођаче млека, сеоске сираре, представнике удружења, стручњаке и институције са заједничким циљем – да се знањем, разменом искустава и међусобним повезивањем пронађу одговори на изазове са којима се сектор данас суочава.
Посебан допринос реализацији тренинга дао је Јован Бугарчић, дипломирани инжењер пољопривреде за технологију млека из Гуче, који је био ангажован као предавач теоријског и практичног дела програма. Захваљујући његовом стручном искуству и професионалним контактима, око ове иницијативе окупљен је шири тим професора, научних сарадника, технолога и ветеринара са више високошколских и научних институција у Србији. На тај начин учесници нису добили само теоријска знања, већ и приступ стручном тиму који је спреман да и у будућности пружа подршку развоју занатске прераде млека у Србији.
Током тренинга посебан акценат стављен је на практичан рад. Учесници су у млекари „Весмлек“ у Аљиновићима пратили цео процес производње традиционалног белог меког сира са зрењем, упознали се са контролом квалитета млека и сирева, технологијом производње, законским оквиром и условима које је потребно испунити како би мала газдинства могла успешно да развијају сопствену прераду. Поред стручних предавања, управо су разговори међу самим произвођачима показали да већина проблема није појединачна, већ заједничка, без обзира на то из ког дела Србије долазе.
Из тих разговора постепено је сазревала идеја да је, поред знања, неопходно створити и организацију која ће дугорочно заступати интересе традиционалних произвођача сирева.
Само неколико недеља након одржаног тренинга, у Гучи је одржана Оснивачка скупштина на којој је основано Удружење сеоских сирара Србије. За председника Извршног одбора изабран је управо Јован Бугарчић, док је за секретара Удружења именован Душан Р. Ивановић из Еколошког друштва „Драгачево“ из Гуче, један од иницијатора окупљања произвођача и дугогодишњи промотер развоја традиционалне прераде млека и руралног развоја.
У руководство новооснованог удружења изабрани су произвођачи сирева из различитих крајева Србије, професори Пољопривредног факултета у Београду, Пољопривредног факултета у Новом Саду и Агрономског факултета у Чачку, као и бројни технолози, ветеринари и стручњаци који ће својим знањем допринети даљем развоју сектора. Истовремено је усвојен и Програм рада за 2026. годину, који предвиђа наставак теоријских и практичних обука, укључивање нових чланова, истраживање проблема и потреба произвођача, припрему предлога за разговоре са надлежним институцијама и заједничко учешће на домаћим и међународним пројектима.
Управо овај развој догађаја најбоље показује значај подршке коју организације цивилног друштва добијају кроз ЕУ Ресурс центар. Док институционални системи често захтевају дуже време за покретање промена, организације цивилног друштва и неформалне групе могу брзо да препознају проблеме, окупе релевантне актере, организују стручну подршку и покрену процесе који касније добијају много шири друштвени значај.
Истовремено, ова прича потврђује да су трајна решења могућа само када се краткорочне мере повежу са дугорочним развојем. Интервенције које помажу произвођачима у тренуцима кризе имају велики значај, али праве промене настају онда када се кроз едукацију, међусобно повезивање и удруживање стварају капацитети који ће и у будућности моћи самостално да решавају заједничке проблеме.
Оснивање Удружења сеоских сирара Србије зато представља много више од регистрације нове организације. Оно је доказ да добро осмишљена подршка цивилном друштву може да покрене процесе који настављају да живе и након завршетка појединачних активности, стварајући нове мреже сарадње, јачајући поверење међу произвођачима и отварајући простор за нове иницијативе које ће допринети развоју српског села.
Ова иницијатива показује да је улога организација цивилног друштва много више од организовања појединачних догађаја. Њихова вредност огледа се у способности да препознају проблеме у локалним заједницама, окупе људе различитих знања и искустава, покрену дијалог и створе услове да из једне краткорочне интервенције настану трајне организације и партнерства.
Оснивање Удружења сеоских сирара Србије управо је пример како једна подржана иницијатива може прерасти у националну мрежу која ће дугорочно доприносити развоју занатске прераде млека, очувању традиционалних производа, економском оснаживању малих пољопривредних газдинстава и јачању сарадње између произвођача, струке и институција.
То је уједно и суштина деловања ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији – да кроз подршку организацијама, удружењима и неформалним групама помогне да локалне иницијативе прерасту у одрживе моделе развоја који ће дугорочно доносити корист читавој заједници.
